„Sve strane neuronauka” ‒ Milan Ćirković

U četvrtak, 28. marta, gost-predavač bio je dr Milan Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije i saradnik u Institutu za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford. 

Osobine sistema koji ispoljavaju bar neke aspekte kognicije jednim delom su određene univerzalnim zakonima fizike, a drugim delom specifičnostima svoje evolucione istorije. Pitanje koje se poslednjih decenija našlo u fokusu astrobioloških istraživanja jeste upravo koliko je naš univerzum istinski gostoljubiv za život i razum, odnosno u kojoj meri su mesta poput Zemlje tipična ili izuzetna.

U ovom predavanju dr Ćirković je kroz tri primera pokazao koliko „prošireni mandat" astrobiologije u periodu od 1995. godine do danas ne samo da donosi obilje teorijskih i posmatračkih rezultata već i podstiče dublje filozofsko promišljanje o kontinuitetu fizičke i biološke evolucije.

Predavanje je počelo sa mišlju da je tranzitivnost osnova sve nauke. Jer šta je objašnjenje? Eksplanatorna relacija je irefleksivna, antisimetrična i tranzitivna. „U svakom istinskom istraživanju moramo savladati paradoks na prvi pogled, odnosno očekivati neočekivano jer ga inače nećemo naći, dobro je skriveno i teško pristupačno", kaže dr Ćirković.

Tri pitanja kojima se bavio u ovom predavanju jesu zašto je svemir nastanjiv, koji su to fizički sastojci neophodni da bismo evoluirali i koliko je tako nešto verovatno tj. neverovatno. Zaključak je bio da smo, prema rečima mnogih, usamljeni u svemiru.

Delikatnost „zašto" pitanja odnosila se (osim na ono zašto je Zemlja okrugla) i na pitanje zašto Zemlja ima sedam kontinenata. „Svet čiji je Zemlja mali deo očigledno je nastanjiv. Kada budemo imali dovoljno veliki uzorak planeta sličnih Zemlji i kada budemo mnogo bolje razumeli završne faze formiranja kondenzacije planeta sličnih Zemlji, onda ćemo verovatno i biti u stanju da odgovorimo na mnoga pitanja", rekao je dr Ćirković.

Ciklus „Sve strane neuronauka" je svojevrstan nastavak „Nedelje svesti o mozgu".

„Upravo makroevolucioni trendovi koji su doveli do pojave ljudskog uma predstavljaju odličan primer multidisciplinarnog rada koji se dotiče astrobiologije, teorije evolucije, neuronauka i filozofije", zaključio je dr Ćirković.