Pupin Ljubomiru Stojanoviću 1910.

Posebno mogu biti dragoceni podaci iz njihovog života koji nisu tesno povezani sa njihovom osnovnom delatnošću. I Pupin i Stojanović su, svaki na svoj način, iz svoje životne pozicije, radili na očuvanju nacionalnog identiteta, na kontinuitetu prošlosti i budućnosti.

To je i danas značajno s obzirom na svetska i evropska kretanja u koja današnji građani Srbije žele ili moraju da se uključe.

Pupinovo pismo, koje se čuva u arhivu SANU, jeste odgovor na Stojanovićevo (pismo) od 14. maja 1910. Veliki naučnik, profesor univerziteta, Amerikanac srpskog porekla, veoma se emotivno odnosio prema srpskoj prošlosti, što se vidi iz sledećeg citata:

„Jest, ja se zaista interesujem za naše stare spomenike, jer kad ih vidim, čini se da sam se približio samim grudima srpske majke koja me je odojila. U ovakoj daljini od svoga roda čovek se jako zaželi svega što ga vodi u dodir sa svojom rodbinom, a imali štogod lepšeg od staroslovenskog slova, i slađeg od stare naše istorije koju čovek vidi u starim našim zapisima i natpisima? Mnogo Vam ʼfala na Vašem poklonu koji će me dugo i dugo zanimati."

Poseban komentar nije potreban osim da je jasan Pupinov odnos prema srpskoj kulturnoj prošlosti. Veliki naučnik, koji je umeo da iskaže emocije, imao je i racionalan pristup kada je u pitanju izgradnja odnosa između Srbije i Sjedinjenih Država. Posebno je insistirao na privrednim odnosima.

Pupin nije bio sujetan kada su u pitanju titule i formalna priznanja.

Insistirao je da se radi suštinski i praktično, što se vidi iz poglavlja istog pisma upućenog filologu, političaru i akademiku Ljubomiru Stojanoviću:

„Što se tiče počasnog konzulstva, o tome će Vam govoriti g. St. Karamata, koji je bio ovde i proučio srpske stvari. Neću da Vam se zamerim a neću ni da Vas obmanem. Za sada ja mislim da Vama ne treba ni konzul ni komesar. Kad budu ovde srpske stvari uređene malo bolje, onda ćemo mi Vas i srpske interese zastupati i bez titule i bez troškova od strane Srbije. Čuvajte novac za džebanu. Ima već godinu dana otkako ja na ovoj stvari radim i već sam postigao priličnog uspeha. U poslednje vreme dobijam velike pomoći od privrednika i od Srpske banke u Zagrebu. Privredni odnosi Srbije sa savezn. državama biće nam uvek pred očima, o tome nemojte nikad sumnjati."

Pupinovo pismo nosi datum 14. avgust 1910. Nedvosmisleno piše da je dobijao pomoć od Srpske banke iz Zagreba. Iz poslednje citirane rečenice nazire se da je u Srbiji postojalo interesovanje za saradnju sa Sjedinjenim Državama.

U Srbiji je već tada bilo ljudi koji su znali da će Amerika igrati vodeću ulogu na svetskoj sceni. Pupin je insistirao na srpskom jedinstvu u Americi koje bi doprinelo boljoj saradnji male Srbije, koju su očekivala dva balkanska i jedan svetski rat, i SAD, koje su se, dâ se nazreti iz Pupinovih reči, pripremale za vodeću ulogu u svetu. Pupin je bio na izvoru informacija i mestu gde su se pripremali veliki poduhvati.