Cimet, aromatičan i lekovit začin

Ovaj mirisni začin se dobija od cimetovca, vrste drveta iz porodice lovora. Ono što nazivamo cimetom zapravo je osušena unutrašnja kora mladih stabala ili grančica. Ta kora se suši i uvija u male štapiće preseka oko dva i po cm. Mnogi ga koriste kao dodatak pitama i kolačima s jabukama, jer se s tim voćem zaista savršeno uklapa. Cimet ima i brojna lekovita svojstva. Stručnjaci tvrde da su korisni cimet u prahu, njegova eterična ulja ili štapići, ali ističu da je najbolji cimet Cinnamomum verum (Cinnamomum zeylanicum) poreklom iz Šri Lanke (nekada Cejlon).

Nutritivna svojstva i vrednosti i doziranje

Osim po bogatstvu antioksidansa, cimet je poznat i po obilju vlakana i mangana. Jedna supena kašika cimeta sadrži: 19 kilokalorija, 0,3 g belančevina, 4,1 g dijetalnih vlakana, 0,1 g masnoća, 1,4 mg mangana (68% dnevno preporučene doze), 77,7 mg kalcija (8% dnevno preporučene doze), 0,6 mg gvožđa (4% dnevno preporučene doze). Osim toga, cimet sadrži i vitamine K, E i B6, kao i minerale: magnezijum, kalijum, cink i bakar. Ipak, ne treba preterivati. Stručnjaci se slažu da je zdrava dnevna doza cejlonskog cimeta otprilike jedna-dve kafene kašičice. Oprez!
Trudnicama je zabranjeno korišćenje eteričnog ulja cimeta, a količina cimeta u prahu ne sme biti veća od pola kafene kašičice!

Od davnina cenjeni prirodni lek

Cimet je poznat još od biblijskih vremena. U srednjem veku bio je cenjeniji od zlata, smatran je pravim luksuzom i statusnim simbolom. U drevnoj kineskoj medicini cimet se primenjivao kao sastojak koji greje, okrepljuje i pročišćava, pomaže kod srčanih i plućnih oboljenja, kao i kod uroloških problema.

Lekovita svojstva cimeta

Zahvaljujući sastojcima kao što su polifenoli, flavonoidi i fenolna kiselina, cimet sprečava oksidativni stres i oštećenja nastala delovanjem slobodnih radikala. Zbog toga je odličan saveznik u borbi protiv hroničnih oboljenja.
Brojni flavonoidi smanjuju upalne procese u organizmu. Cimet smanjuje oticanje zglobova i ublažava tegobe obolelih od artritisa.

Koristan je i za dijabetičare jer povećava osetljivost na hormon insulin i tako reguliše glukozu u krvi.
Eterično ulje cimeta (zabranjeno za trudnice!) pokazalo se delotvornim kod bakterijskih infekcija, poput upale grla ili pneumonije. Cimet smiruje kašalj, te pomaže i kod promuklosti.

Začin jelima

Na Zapadu se cimet najčešće dodaje slatkim jelima i kolačima, a na Istoku začinjenim, pikantnim jelima.
Štapići cejlonskog cimeta (obično se dodaju za aromu u napitke) mogu trajati više od godinu dana, dok cimet u prahu brže gubi svoju aromu (traje do šest meseci) i čuva se na tamnom i suvom mestu.
Cimet se najbolje slaže sa jabukama, medom, bananom, bademima, klinčićem, slatkim krompirom, šargarepom i bundevom.

Božanstvena pita Zdravkovićka
iz bakinog kuvara

Evo poslastice koja je ukusna, mirisna, puna zdravih sastojaka, ubrzava metabolizam, podstiče varenje i topi masne naslage. Dakle, možete je jesti bez griže savesti i tokom prazničnog prejedanja. Prilikom pečenja, kuhinju će ispuniti miris cimeta, jabuka, đumbira i karanfilčića. Za one koji završavaju božićni post, ova aromatična pita je savršeni desert jer je lagana, zdrava i ukusna.

Sastojci za testo: 200 g speltinog brašna, 50 g smeđeg šećera, 3 kašike meda,150 g putera, jedna kašičica cimeta, jedna kašičica đumbira u prahu, jedan cm svežeg đumbira, četvrtina kašičice karanfilčića istucanog u avanu, pola kašičice praška za pecivo.

Sastojci za nadev od jabuka: deset jabuka, 100 g smeđeg šećera, dve kašike limunovog soka, jedna kašičica narendane kore limuna (samo ako je limun organskog porekla!), jedna kašika speltinog brašna.

Priprema: u posudi pomešajte brašno, otopljeni puter, smeđi šećer, cimet, karanfilčić, mleveni đumbir i prašak za pecivo. Dobro promešajte, pa zatim narendajte koren đumbira. Izgnječite rukama, stavite u posudu, prekrijte folijom i stavite u frižider na pola sata.
Jabuke operite, oljuštite koru, očistite i isecite na četvrtine i osmine. Prelijte ih limunovim sokom, naredajte koru limuna (ako nemate limun organskog porekla, dodajte jednu kafenu kašičicu limunovog soka umesto kore), sipajte šećer, brašno i sve izmešajte. Izručite masu s jabukama u nauljeni pleh (okvirne dimenzije 20 x 35 cm ili okrugao prečnika oko 25 cm).
Na jabuke sipajte testo i ravnomerno ga rasporedite. Pecite u dobro zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko sat vremena. Ukusna je i topla, i kada se ohladi.
Prijatno!