U Srbiji stupila na snagu zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna

U saopštenju Udruženja „Sloboda za životinje" navodi se da je zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna inicirana još 2009. godine Zakonom o dobrobiti životinja, čime su zabranjeni „držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože".

Udruženje je petog maja intenziviralo kampanju Za Srbiju bez krzna sa ciljem da se građani edukuju i informišu, kao i da se nadležnima skrene pažnja na važnost postojanja i primene takve zabrane. Smatraju da je primena zabrane „veliki korak unapred u sferi prava životinja, čije je unapređenje tendencija 21. veka".

Od 1. januara 2019. sve preostale farme „krznašica" u Srbiji postaju ilegalne, a kazne za nepoštovanje zabrane iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Činčile su jedina vrsta koja se u Srbiji uzgajala radi dobijanja krzna, a godišnje je ubijano više od 12.000 ovih životinja. Većina uzgajivača je tokom prelaznog perioda zatvorila svoje farme i preorijentisala se na druge privredne grane, u potpunosti poštujući Zakon.

Međutim, nekolicina preostalih uzgajivača pokušavala je da sruši zakonsku zabranu, s ciljem da se otvore farme kuna koje bi u Srbiju dolazile iz zemalja koje su zabranile uzgoj krznašica. Zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna primenjuje se u Velikoj Britaniji, Austriji, Makedoniji, Sloveniji, Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj i Luksemburgu. Propisane zabrane s prelaznim periodima koji su u toku postoje u Holandiji, Češkoj, Norveškoj, Danskoj. U Španiji je zabranjeno otvaranje farmi krznašica iz ekoloških razloga. Švajcarska nema formalnu zabranu, ali veoma strogi propisi držanja životinja za potrebe dobijanja krzna ne dozvoljavaju uzgoj.

U saopštenju je navedeno da je Zakon o dobrobiti životinja Republike Srbije izuzetno napredan i pisan po uzoru na zakone razvijenijih zemalja, a njegova potpuna primena predstavlja ogroman korak u oslobođenju životinja.