Trezni i u novogodišnjoj noći

Savremeni dokazi su precizni. Alkohol prevashodno deluje na koru velikog mozga, koja je odgovorna za naše ponašanje, pamćenje, socijalnu interakciju. I naučna priča o uticaju alkohola i centrima u mozgu i neurotransmiterima može pojednostavljeno da glasi da alkohol potopi koru mozga i time potapa granice, prepreke u socijalnoj interakciji, pravila vaspitanja, konzervativnost, poljuljano samopouzdanje... I gle čuda, odjednom pod uticajem alkohola postaje se slobodniji, veseliji, samopouzdanje raste... Ne, ne postaje se! Čovek samo ima privid da je nešto što nije. I dalje je ono što jeste, samo je alkoholiziran.

Preciznije naučno objašnjenje je da alkohol u prvom momentu deluje na centralni nervni sistem stimulativno izazivajući euforiju i otklanjajući napetost. Ipak, to traje veoma kratko. Dejstvo na centralni nervni sistem je veoma kompleksno tako da u drugom koraku izaziva depresivno raspoloženje!

„Samopouzdanje pod dejstvom alkohola je lažna slika! Gubitak kritičnosti stvara nama samima sliku da možemo i ono što ne možemo! To je izuzetno opasno za sve! Sve ono što mislimo da jesmo pod dejstvom alkohola, nismo a nikada nećemo na takav način ni postati. Alkohol samo može da uvede u mnogo veće probleme" ‒ upozorava dr Aleksandar Vujošević, specijalista psihijatrije, koji ima bogato kliničko iskustvo u dijagnostici i lečenju bolesti zavisnosti.

Koncentracija alkohola u krvi pre svega zavisi od količine unetog pića. Priče da neko može da popije, da na nekog alkohol ne deluje (da ga „ne hvata") zavaravanje su i neistine.  „Resorpcija alkohola je relativno brza. Iz želuca se apsorbuje 20% alkohola. Najveći, preostali deo apsorbuje se iz tankog creva. I kada se alkohol resorbuje, prodire direktno u mozak. Smatra se da je potrebno 35 do 40 minuta da bi se dostigao pik, odnosno maksimalna koncentracija alkohola u krvi postiže se za pola sata posle konzumiranja", objašnjava dr Vujošević, potpredsednik Sekcije za bolesti zavisnosti Srpskog lekarskog društva.

Razgradnja alkohola je sporija od resorpcije. Organizam u određenom vremenskom periodu može da razgradi određenu količinu alkohola. Nema trikova. Samo postoji jednostavna matematika. Za jedan sat se razgradi jedno piće!

Do septembra 2017. mogli ste popiti čašu vina u društvu i voziti kola dalje bez bojazni da ste prekršili zakon. Bilo je dozvoljeno voziti sa 0,3 promila alkohola u krvi. Dva decilitra vina više nisu dozvoljena. Ponuđene opcije su ‒ pola čaše vina ili prepolovljen novčanik... Kazne su velike. Nekažnjeno prolaze vozači sa 0,2 promila alkohola. Ekonomično i dozvoljeno je da, na primer, pozovete prijatelja da podelite piće.

Alkohol i vožnja nisu kompatibilni i to je aksiom. Imajući u vidu pouzdana saznanja savremene psihijatrije da je prvobitno stimulativno dejstvo alkohola kratkotrajno a da i kao takvo ostavlja tragove na mozgu - nameće se pitanje - čemu sve to...

Ako želimo da nešto u životu menjamo nabolje, naučna preporuka bi bila da za promenu, Novu godinu sačekamo trezni.