Crni umesto zelenih kilovata?

Ekološki aktivisti iz Evrope organizovali su potpisivanje peticije protiv izgradnje mini-hidroelektrana, a zagovaraju i pritisak na investitore i banke koje ih finansiraju. Na prostoru Balkana živi 131 retka vrsta riba, a izgradnjom planiranih mini-hidroelektrana, kažu, bar deset odsto vrsta bilo bi istrebljeno.

Najveći protesti kod nas započeli su na Staroj planini u organizaciji Pokreta „Odbranimo reke Stare planine". U Srbiji je u kratkom periodu prikupljeno više od 10.000 potpisa protiv izgradnje mini-hidroelektrana. Samo na Staroj planini planirana je izgradnja 58 mini-hidrocentrala.

„Već je uništena nekada izuzetno lepa i vredna reka na padinama Kopaonika, pritoka Ibra ‒ Jošanička reka. Ona protiče kroz centar Jošaničke Banje. Na toj reci napravljen je sistem kaskadnih malih hidroelektrana gde reka ulazi u cevovode i turbine jedne takve hidroelektrane i odmah ulazi u cevovode i turbine sledeće, i tako osam puta. Taj vodotok je nepovratno uništen", kaže dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić.

Profit ili priroda?

Dok još nije kasno, treba da se zapitamo zašto dopuštamo da se na štetu najkvalitetnijih ekosistema koje imamo i uz bespovratno uništavanje prirodnih resursa, bogate pojedinci i razne interesne grupe, smatra prof. Ristić. Pritisak na reke je ogroman u svim brdsko-planinskim delovima Srbije, posebno na Staroj planini, Kopaoniku, Goliji, Vlasini.

„Na Staroj planini je predviđeno zacevljivanje gotovo svih njenih reka: Dojkinačke, Jelovičke, Visočice, Temske, a sva preostala sela Stare planine su koncentrisana oko tih reka. To je direktan atak na egzistenciju tih ljudi i time se kompromituju sve one strategije države o oživljavanju sela, o povratku ljudi u sela, o zadrugarstvu. Jer, šta će onaj čovek tamo da radi kad vode više ne bude bilo, kad bude zacevljena", pita se prof. Ristić.

Zbog svoje predelne i biološke vrednosti, Stara planina je 1997. proglašena parkom prirode.

Obilje sedimenata od paleozoika do kenozoika, morfološki i hidrološki ispresecan reljef sa lokalitetima poput Babinog zuba, potoka Bigar, ukleštenih meandara Temštice, Rosomačkih lonaca ili Slavinjskog grla, Tri čuke, Vrela, tresava na Jabučkom ravništu, Arbinja i drugih, zatim endemskih vrsta, 1.190 biljnih vrsta ‒ ukazuju na bogatstvo i složenost ekosistema. Tu je i stanište 116 vrsta dnevnih leptira, 203 vrste ptica, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, više od 30 vrsta sisara.

Prisutni su i značajni kulturno-istorijski spomenici od prethrišćanskog perioda do 19. veka. Mali tokovi Jelovičke, Dojkinačke reke i njihovih pritoka važna su nalazišta paleontoloških tragova ‒ tu su tragovi dinosaurusa od pre 250-280 miliona godina. Ti nalazi su nedovoljno ispitani i nezaštićeni, objašnjava Aleksandar Panić, aktivista Pokreta „Odbranimo reke Stare planine".

„Zar mislite da će neko paziti na te paleontološke tragove kad uđe buldožerom? Da li je bolje da na tome neko ubuduće bazira naučni turizam, nego da mi iz svojih džepova platimo neku minornu struju, koja ne može da nadoknadi ni biološki, ni turistički, ni estetski gubitak", pita Aleksandar Panić, misleći pritom na obavezu građana da kroz račun za struju plaćaju električnu energiju dobijenu iz mini-hidroelektrana tj. da, kako kaže, „zelene kilovate plaćaju iz svoga džepa, a finansiraju uništenje reka".