Važni naučni rezultati misije „Kepler”

Misija je pokazala da je u našoj galaksiji mnogo svetova koji su slični Zemlji po veličini i udaljenosti od matične zvezde. Najnovije analize Keplerovih otkrića kažu da 20‒50% zvezda na nebu ima male, moguće stenovite planete koje se nalaze u nastanjivoj zoni tj. na udaljenosti od svojih zvezda na kojima voda može da se održi u tečnom stanju. Potrebno je da još mnogo toga naučimo da bismo razumeli da li neka od njih zaista može da podrži život.

Planete su različite

Svemirski teleskop Kepler je otkrio veliko bogatstvo tipova planeta, i tako nam otvorio nove vidike. Otkrio je da kad je u pitanju najčešća veličina planete u svemiru, takvih nema u našem Sunčevom sistemu. To je svet veličine između Zemlje i Neptuna ‒ moramo više da naučimo o takvim planetama.

Solarni sistemi su takođe različiti!

Dok naš unutrašnji Sunčev sistem ima četiri planete, Kepler je pronašao sisteme sa znatno više planeta ‒ osam i više njih ‒ koje kruže blizu matične zvezde. Postojanje ovih kompaktnih sistema navodi na pitanje kako su nastali: da li su te planete „rođene" blizu svojih matičnih zvezda, ili se stvaraju dalje pa „doputuju" do njih? 

Novi uvidi o zvezdama

Pored toga što nas je uvela u zlatno doba vansolarnih planeta, misija Kepler je ponovo pobudila interes za proučavanje zvezda. Za devet godina, koliko je bila u funkciji, ta misija je izvršila posmatranje više od pola miliona zvezda.

Posmatranja toliko velikog broja zvezda bila su od najvećeg mogućeg značaja za razumevanje osnovnih svojstava planeta koje kruže oko njih i unapredila su naše razumevanje istorije i strukture naše galaksije i svemira.

Posebno, taj teleskop je snimio početne faze zvezda koje eksplodiraju ‒ zovu se supernove ‒ sa preciznošću koja nije zabeležena do sada, dajući nam nove uvide u to kako te zvezdane eksplozije počinju.

Priredio Bojan Glavonić