Muzika za hiperaktivne mališane

Brojne studije ukazale su na jaku vezu između određene vrste muzike i izoštrenog mentalnog fokusa, naročito kod dece. Najpre, slušanje muzike povećava nivo dopamina, hormona odgovornog za dobro raspoloženje. Zatim, studije su se pozivale na istraživanja veze između svesne i nesvesne pažnje. Naime, proučavale su kako koristimo naš svesni sistem pažnje kako bi smo je (pažnju) usmerili na stvari na koje želimo da se usredsredimo.

Ono što smo nasledili preko DNK od naših predaka, lovaca, jeste sistem nesvesne pažnje. Koliko god je lovac bio svesno fokusiran na svoj plen, kako bi obezbedio obrok, njegova nesvesna pažnja je, poput stražara, ostajala otvorena za sve opasnosti koje su mogle da se prišunjaju s leđa ili van vidokruga.

ADHD sindrom

Hiperaktivnost je poremećaj pažnje praćen psihomotornim nemirom. Poznata je i pod imenom ADHD sindrom (Attention Deficit Hyperactivity Disorder). Ovo stanje primećuje se najčešće u predškolskom i školskom uzrastu: 4‒12% dece ima ovaj sindrom, a među dečacima se javlja tri puta češće nego među devojčicama.

Odrasle osobe sa ovim sindromom imaju potrebu da se stalno kreću. Sastanci, prezentacije i predavanja ‒ za njih su mučenje. Dešava se da prekidaju malo sporijeg sagovornika, upadajući mu reč i ne dozvoljavajući da završi rečenicu. Ako su primorani da čekaju u redu u pošti, banci, pred šalterom, verovatno će se posvađati ili napustiti red. Stalno su u potrazi za novim, zanimljivim stvarima. Imaju nekoliko desetina hobija. Uvek rade najmanje dve stvari istovremeno, a u zajedničkim projektima u kratkom vremenskom razdoblju menjaju raspoloženja, od natmurenog do euforičnog.

Blagotvorna muzika

Muzika ne može da zameni savet pedijatra i psihijatra, ali može da poboljša koncentraciju, da usmeri pažnju kod hiperaktivnih osoba. Za to je najprigodnija instrumentalna muzika, bez vokala, klasična, kao i elektronska i ambijentalna. Monotona muzika, generički beli zvuk neće imati efekta.
Jedan od najpopularnijih i besplatnih Jutjub kanala je OCB (One Conscious Breath) Relaxing Music. Opuštajuća muzika stvara okruženje pogodno za poboljšanje fokusa, neutralizaciju nesvesne pažnje i podiže nivo dopamina. Ona je idealna za učionicu i pisanje domaćih zadataka.

Kanal Džejsona Stivensona spada među najpopularnije i najomiljenije. Ovaj izuzetan i harizmatični Australijanac komponuje muziku za različite namene: za povećanje koncentracije, produktivnosti, protiv nesanice, anksioznosti, fobija, ali i čita bajke (na engleskom) i komponuje uspavanke od zvukova iz prirode i „tatinog pevušenja". Prati ga više od milion ljudi.

„Krcko Oraščić" za božićne praznike

Evo nekoliko naziva muzičkih dela i tema pogodnih za više ili manje nestašne mališane. Podižu nivo dopamina, neutralizuju nesvesnu pažnju, izoštravaju fokus, poboljšavaju koncentraciju i stvaraju prijatno okruženje. 

Sergej Prokofjev: „Peća i vuk!" ‒ Peća na livadi, Ptičica; Franc Jozef Hajdn: Sonata br. 50 u De-duru; Nikolaj Rimski-Korsakov: „Sneguljica" ‒ Igra pajaca, „Bajka o caru Sultanu" ‒ Bumbarov let; Volfgang Amadeus Mocart: Simfonija igračaka, Sonata za klavir br. 16 u Ce-duru; Alfred Šnitke: „Klovnovi i deca" ‒ Akrobate, Skot Džoplin: Regtajm Javorov list; Kamij Sen-Sans: „Karneval životinja": Akvarijum, Fosili, Slonovi; Leonard Bernštajn: „Priča sa zapadne strane" ‒ Mambo, Liroj Anderson: Pisaća mašina, Plink, plank, plunk; Edvard Grig: „Per Gint", U palati gorskog kralja; Dmitrij Šostakovič: „Sedam igara za lutke", Valcer; Džon Vilijams: „Ratovi zvezda", Kantina bend; Petar Iljič Čajkovski: „Krcko Oraščić", Igra Vile Šećerleme, Valcer cveća.

Tokom božićnih praznika baletske kuće širom sveta izvode svoje verzije klasičnog baleta „Ščelkunčik" ili „Krcko Oraščić" Petra Iljiča Čajkovskog. Balet nema teološki karakter, niti se u njemu pominju priče o bebi Isusu, već slavi praznike koje mogu prihvatiti mnoge porodice u ovo doba godine, bez obzira na religijsko ubeđenje. Hofmanovu priču o Krcku Oraščiću i Kralju Miševa iz 1816. preradio je 1844. Aleksandar Dima, a balet inspirisan tom verzijom naručio je direktor Ruskog carskog pozorišta 1892, posle uspeha „Uspavane lepotice" P. I. Čajkovskog.

Posle premijere upućene su mnoge kritike. Za jednog kritičara, nazivati ovo spektaklom, bila je uvreda. Napisao je: „Neka Bog dâ da se slični propali eksperimenti ne dešavaju često". Srećom, kritičari se zaboravljaju, a umetnici polažu test vremena kod publike. Badnje veče, devojčica, igračka Krcko Oraščić koja se pretvara u živo biće, čarobnjak, dečak, zli miševi, Vila Šećerlema, mnogo snega i pahulja, i naravno, muzika Čajkovskog, doprineli su da ovaj balet postane sinonim za božićni duh i okupljanje porodice.

Priredila Mirjana Bjelogrlić