„Akcione forme” Ilije Šoškića

Za Portal RTS-a nastavljamo razgovor s Aleksandrom Mirčić, kustosom iz Muzeja savremene umetnosti.

Šoškićev umetnički opus nije lako predstaviti u jednom izložbenom prostoru. On je performer, uvek u pokretu, a mnogi njegovi radovi nisu dokumentovani. Da li je, pored ostalog, i ova činjenica bila izazov za autore izložbe?

‒ Izložba je tako podeljena u dva različita prostora. Kustosi su imali težak posao jer Ilija Šoškić gotovo da nije imao materijalizovane radove. Prvi deo života i rada vezan je isključivo za performanse i akcije u javnom prostoru, tako da je trebalo prikupiti dokumenta o ovim radovima, zapravo fotografije i video-snimke. Drugi deo karijere je vezan za monumentalne radove koji su u glavnom rađeni in situ i ostajali su tu gde ih je i radio te ih je trebalo iznova napraviti. Takođe je i za ovaj period bilo potrebno prikupiti dokumentaciju o akcijama koje su bile sastavni deo radova.
U ovom istraživačkom i detektivskom poslu od velike pomoći je bila Dragica Šoškić, supruga Ilije Šoškića, inače istoričar umetnosti. Ona je u godinama zajedničkog života uspela da prikupi veliku dokumentaciju o suprugovom radu i životu, bez koje ova izložba ne bi bila moguća.

Dematerijalizacija umetnosti je jedna od Šoškićevih glavnih ideja. Takve ideje su pre nekoliko decenija bile radikalne?

‒ Ilija Šoškić je mišljenja da umetnost treba da ostavi trag u ljudima, u istoriji, ili ne treba da postoji. Za to nije potrebno materijalno postojanje dela već akcija, živo delovanje. Podelu radova između institucija diktirao je izložbeni prostor. Muzej savremene umetnosti Vojvodine bio je pogodniji za izlaganje foto i video dokumentacije Ilijinog rada i života u Italiji. U fokusu su radovi sa telom ‒ u pitanju su rani performansi, akcije i žive slike (tablau vivant) koje umetnik realizuje tokom prve polovine sedamdesetih u Italiji i tokom čestih nastupa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, kao i dokumentacija perioda „uzdržavanja" kada je putovao po Evropi na svom motoru. Ova bogata dokumentacija (uglavnom iz Arhiva Šoškić) pokazuje nam izuzetnu snagu i energiju koju Ilija nosi u sebi i prenosi je na posmatrača.

Kako je koncipirana izložba u Beogradu?
‒ Izložba u Beogradu predstavlja monumentalne radove nastale nakon napuštanja Italije. Ovaj segment zahtevao je veliki prostor koji mu je pružio Muzej u Beogradu. Većina radova je morala da bude ponovo izvedena, svega nekoliko je sačuvano; dva rada su iz kolekcija MSUV i MSUB. Predstavljene su konceptualne celine SATOR, Trap/Trafos, Paralele, kao i pojedinačni radovi svedenih, ali i kompleksnih geometrijskih formi. Ti radovi su proizvod Šoškićevog interesovanja za matematičke aksiome i probleme, kao i filozofske postulate, čijem istraživanju se posvećuje tokom osamdesetih. Uz materijalno izvedene instalacije tu je i foto-dokumentacija performansa koji je integralni deo rada. Rad nije potpun bez umetnika, on učitava sadržaj u materijalizovanu formu, daje joj energiju i snagu. Zanimljivo je da su neke od fotografija radili umetnici Goranka Matić i Boris Cvijetanović. Takođe su predstavljeni radovi u kojima Šoškić na specifičan način promišlja o odnosu čoveka prema prirodi, što čini i posebnu nit koja se provlači kroz niz radova („Korota i suša", „Zigota", „Krug kvadrat" itd.).
Kroz dijalog dva segmenta jedne izložbe koja prati konceptualne celine u radu umetnika izvedena je i sintagma za naziv izložbe: „Akcione forme". Polazište je u terminu Marija Diakona „Forma u akciji" iz koga je izvedena višeznačenjska kovanica koja u mogućem nivou čitanja spaja dve ključne reči segmenata izložbe u Novom Sadu - akcija, i u Beogradu - forma.

Tokom trajanja izložbe posetioci su imali priliku da budu u neposrednom kontaktu i sa umetnikom i sa njegovim radovima. Kako to da je Ilija Šoškić pristao na retrospektivu u dve glavne institucije s obzirom na to da on obično bira prostor koji nije vezan za umetnički sistem?
‒ Verujem da je Ilija Šoškić imao za to jako dobar razlog. U trenutku strašne krize vrednosti njegova umetnost dobija na snazi, njegovo prisustvo nas podstiče da branimo prave vrednosti i da se borimo za svoje stavove do kraja. Život i rad Ilije Šoškića tera nas da preispitujemo svrhu sopstvenog postojanja i uloge u društvu. Nadam se da je ova izložba uspela da probudi i da dâ energiju većini posetilaca ‒ zaključuje Aleksandra Mirčić, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.