Budući arheolozi će nas pamtiti po pilećim kostima?

Čak je i Ministarstvo poljoprivrede SAD moralo da promeni smernice i omogući kompanijama da po minutu obrađuju 175 ptica (u odnosu na prethodni maksimum od 140). A šta je sa kostima pilića? Kako ističu istraživači, u budućnosti ćemo imati deponije pilećih kostiju koje će dostizati visine Himalaja i s vremenom postati fosili.

Jednog dana, kad ljudi napuste ovu planetu ‒ voljno ili ne - na osnovu tih fosilnih ostataka moglo bi se zaključiti da su pilići bili dominantni oblik života na Zemlji.

Sve je počelo s naporima SAD da se smanji broj gladnih. Piletina se proizvodila na farmama u velikim količinama, i iako je imala izmenjen ukus, postala je jeftin obrok, što je posebno bilo važno u uslovima posleratne depresije.

Jednom se smatrala luksuznom hranom, a onda je našla put do trpeze svake porodice. Kao što je nekadašnji predsednik Herbert Huver jednom obećao u svojoj predizbornoj kampanji, bilo je „piletine u svakom loncu".

Ipak, sve intenzivniji tempo proizvodnje uticao je na ukus i kvalitet mesa. Pilići koje danas konzumiramo, tokom života se vrlo malo kreću i konstantno jedu. Nesposobni su da prežive van ograđenih prostora na farmi. Postoji čak i bojazan da im je usled takvog tretiranja promenjen DNK. Promenjen im je i metabolizam - stalno traže hranu i konstantno jedu!

Ukratko - današnji pilići su proizvod ljudske intervencije. Kako Ana Liz Grifin piše za Quartzy, „pilići koje jedemo sada, posebno u Sjedinjenim Državama, industrijski su proizvod isto koliko i plastika i beton". I tako, pileće kosti mogu zauzeti svoje mesto pored plastike, kao jedan od simbola civilizacije.