Rođene prve bebe sa „prepravljenim“ genomom

Prilikom predstavljanja svog rada, kineski istraživač je objasnio da je izmenio genom jer je otac HIV pozitivan a majka HIV negativna. Upotrebom tehnologije CRISPR/Cas9 „isključio je" gen CCR5 u embrionima dobijenim veštačkom oplodnjom. Proizvod tog gena omogućava virusu humane imunodeficijencije (HIV) da inficira bela krvna zrnca obolelog. Embrioni su potom implantirani u matericu majke. Osim novorođenih bliznakinja koje se, prema rečima istraživača, osećaju dobro i deluju u potpunosti zdravo, sledeće godine očekuje se rođenje još jedne bebe sa izmenjenim genomom.

„Ova tehnologija nudi izuzetne mogućnosti za lečenje različitih bolesti, naročito naslednih, monogenskih. Međutim, uprkos brzom razvoju, možemo tvrditi da je tehnologija u potpunosti sigurna samo na ćelijskim linijama i životinjama. Dugoročne posledice intervencije treba pratiti i proveriti", rekao je prof. dr Zvonko Magić, predsednik Nacionalnog komiteta za bioetiku Srbije. Sa današnjim nivoom znanja o tehnici i dugoročnim posledicama ‒ nedopustive su promene na ljudskom genomu koje se mogu preneti na narednu generaciju, smatra naš sagovornik.

U saopštenju Komiteta za bioetiku Saveta Evrope od 30. novembra, rečeno je da upotreba tehnologije menjanja ljudskog genoma mora biti zasnovana na etici i poštovanju ljudskih prava. Sva biomedicinska istraživanja moraju biti u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima i biomedicini (Konvencija iz Ovijeda), koja je obavezujući dokument za sve zemlje potpisnice (među kojima je i Kina). Prema članu 13, upotreba te tehnologije dozvoljena je samo ako je opravdana preventivnim, dijagnostičkim i terapeutskim razlozima. Zabranjene su intervencije koje se prenose na sledeću generaciju.

Promene koje su napravljene na genomu novorođenih devojčica u Kini preneće se na njihovo potomstvo kad (ako) ga budu imale. Međutim, He Đankuej tvrdi da bi eksperiment (u kome je tehnikom CRISPR/Cas9 ʼisključioʼ gen CCR5) mogao da u budućnosti pomogne deci koja su podložna infekciji HIV-om, naročito u zemljama u razvoju. Međutim, naučna javnost smatra da ovakva upotreba tehnologije nije opravdana niti etična. Jedna od mnogobrojnih zamerki radu kineskih istraživača jeste što je na raspolaganju bilo mnogo načina da se izbegne infekcija novorođenih beba HIV-om, i da nije bilo potrebno menjati DNK jer te promene nose rizike od kojih mnoge ne možemo nikako da predvidimo.

Prema rečima prof. dr Vojina Rakića, direktora Centra za bioetičke studije, mogućnost ovakvih ishoda istraživanja (menjanje gena radi unapređenja normalnih funkcija organizma) najavljena je još prošle godine u Beogradu, na Međunarodnoj konferenciji o editovanju genoma.

„Moralni aspekt? Nesporan je, ali samo pod uslovom da se minimalizuju mogućnosti nenameravanih ʼeditaʼ, odnosno da se ne napravi veća šteta organizmu od koristi koju dobija. S obzirom na način na koji je ovo urađeno, oprez je opravdan. Ipak, kineskom naučniku i kineskoj nauci svaka čast. Potrebno je da veća pažnja bude posvećena (bio)etičkim aspektima i uveren sam da će biti na veoma dobrom putu", kaže dr Rakić.

Prof. Magić ukazuje na to da ovakva istraživanja sumnjive etičnosti izazivaju nepoverenje prema tehnologiji koja ima potencijal da pomogne u lečenju velikog broja bolesti. Smatra da je „velika šteta da se sa ovako ishitrenim eksperimentima usporava, čak i ugrožava razvoj tehnologije koja ima potencijal da dovede do potpunog izlečenja od bolesti koje su zasad neizlečive".