Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara

Monografija prikazuje deo rezultata prvih sveobuhvatnih istraživanja prirode područja manastira Hilandara i njome je pokrenuta edicija knjiga o prirodi prostora koji je od neprocenjivog značaja za duhovnost, kulturu, istoriju i sadašnjost srpskog naroda.

Monografija „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara" ‒ autora dr Rastka Ajtića, Milivoja Krvavca i mr Danka Jovića, herpetologa Zavoda ‒ objavljena je u saizdavaštvu Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Svete srpske carske lavre Hilandar. Knjiga je pisana na srpskom i engleskom jeziku, jednostavnim, svima razumljivim jezikom; bogato je ilustrovana fotografijama i crtežima.

U publikaciji je opisano dosad zabeleženih 35 vrsta vodozemaca i gmizavaca (11 vrsta vodozemaca i 24 vrste gmizavaca), što predstavlja izuzetno visok broj za jedan mali region.

U pozdravnoj reči, mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ukazao je na značaj istraživanja prirode i objavljivanja monografije „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara", istakavši „da je monografija nastala kao rezultat prvih sveobuhvatnih istraživanja prirode područja manastira Hilandara". Nakon trogodišnjeg proučavanja i istraživanja, pred nama se, kako je objasnio, nalazi knjiga koja opisuje i ilustruje samo deo bogatstva prirode tog svetog prostora, prikazujući dve zastupljene faunističke grupe. 

Direktor Zavoda zahvalio je visokoprepodobnom arhimandritu Metodiju, igumanu manastira i bratstvu manastira na nesebičnoj pomoći i podršci u organizaciji istraživanja, kao i na poverenju koje su ukazali Zavodu.

„Do sada se o vodozemcima i gmizavcima Svete Gore nije mnogo znalo, a pouzdani podaci o njima jedva da se mogu naći u literaturi. Do informacija se uglavnom dolazilo kroz razgovor sa prirodnjacima i turistima koji su posetili Svetu Goru, tako da objavljivanje monografije ʼVodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandaraʼ svakako predstavlja značajan doprinos u sagledavanju ove grupe životinja koja, zahvaljujući velikoj raznovrsnosti staništa u uslovima blage klime na Svetoj Gori, ima veliki broj svojih predstavnika", rekao je Dragišić.

Utiske i poruke hilandarskog bratstva o publikaciji i radu Zavoda za zaštitu prirode Srbije predočio je otac Dositej. On je istakao da se radom i istraživanjima koje realizuje Zavod prikazuje nov apspekt značaja hilandarskog prostora, što daje nadu da će se otvoriti putevi za nove publikacije o stanovnicima prirode Svete Gore.

Složena biološka interakcija

Na osnovu činjenica iznetih u uvodnom delu o prirodnim karakteristikama vodozemaca i gmizavaca i oblasti Balkana i poluostrva Atos, knjiga je podeljena u dva dela. Prvi deo knjige odnosi se na predstavljanje svih vrsta vodozemaca i gmizavaca na Svetoj Gori. Ovaj deo knjige sadrži i osnovne ključeve za identifikaciju navedenih vrsta, koji mogu poslužiti kao vodič za njihovo prepoznavanje na terenu. U drugom delu knjige dati su osnovni podaci koji vodozemce i gmizavce Svete Gore prikazuju u složenoj biološkoj i ekološkoj interakciji sa ostalim grupama životinja ovog prostora.

Autor mr Danko Jović je rekao da su kroz poimanje duhovnog značaja Svete Gore i Hilandara na jedan nov način sagledali zaštitu herpetofaune. Takođe, naglasio je da je važno upoznati javnost sa prisustvom, svrhom i značajem koji te vrste imaju za opstanak svih živih bića.

„Iako vodozemci i gmizavci Svete Gore nisu direktno ugroženi od strane ljudi, sigurno je da trpe određene pritiske spoljašnjih faktora koji su manje transparentni, odnosno nama nisu uočljivi. Stoga je glavni cilj objavljivanja publikacije da ukaže na značaj vodozemaca i gmizavaca, kako Svete Gore tako i šireg regiona, kao i da pruži osnovne informacije o stanju ovih grupa životinja na jednom veoma specifičnom prostoru. Imajući u vidu i da je predstavnike vodozemaca i gmizavaca moguće pronaći na svim delovima Svete gore, broj i sastav vrsta razlikuje se od mesta do mesta, i odraz je razlike u ekosistemima, kao i razlike u mikroklimatskim uslovima koji su za ove grupe esencijalno važni", zaključio je autor dr Rastko Ajtić.

Priredila Maja Stojanović