Održiva arhitektura

Arhitekta mr Vladimir Lovrić, predsednik Organizacionog odbora Kongresa, rukovodi se idejom da danas i u budućnosti svako arhitektonsko i urbanističko delo mora biti održivo u svim segmentima ‒ u procesu projektovanja, planiranja i izgradnje.

Organizatori su okupili eksperte koji su kroz svoja predavanja i radionice predstavili održivi i ekološki pristup stvaralačkim procesima i novim idejama u arhitektonskom projektovanju i dizajnu ‒ uz upotrebu obnovljivih izvora energije, čistih i energetski efikasnih zelenih tehnologija i recikliranih materijala. Time je potenciran i osnovni zahtev održivosti, a to je očuvanje prirodnih resursa ‒ zemlje, vode i vazduha.

Kongres su organizovali Udruženje EKOKULT, Magazin „Ekokuća" i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, a podržali Francuski institut i ambasade Danske, Poljske, Izraela. Kongres je otvorio arhitekta Vladimir Lovrić, kao domaćin manifestacije.

Na samom početku, kroz prva dva predavanja, naglašen je važan kontekst ‒ težnja savremene arhitekture da u fokusu ne bude samo zgrada (njen proizvodni uticaj na prirodu) nego i razmišljanje o dobrobiti prirode, ekološkom prostoru, našoj okolini.

Kroz takvo razmišljanje ponovo se vraćamo objektu i regenerišemo ga tako da bude u funkciji prirodnog okruženja i da čuva okolinu, a ne da joj šteti, objasnio je V. Lovrić.

Mnogi predavači su kroz studentske radionice predstavili mladim kolegama tendencije i recentne projekte, pokazavši im na koji način arhitektura danas ide prema održivosti i u kojoj meri kroz energetsku efikasnost doprinosi štednji energije. To je vrlo bitna ilustracija za srpske uslove, gde je taj energetski nivo na veoma niskom nivou. Briga o okolini je primarna i predstavlja budućnost arhitektonskog i humanog razmišljanja.

U tom pogledu, studenti koji su pohađali radionice na Kongresu stekli su veliko iskustvo koje će moći da primene u svojim daljim radovima i kroz usavršavanje.

Da li može i Srbija da bude kao skandinavsko zeleno ostrvo, koje je potpuno okrenuto takvom načinu razmišljanja ‒ sa 27 posto električnih automobila, velikim brojem biciklista, vodenim površinama koje hlade užarene asfaltne gradske površine, velikim zelenim oazama gde se ljudi susreću, razgovaraju i formiraju grad 21. veka?