Pola veka Društva genetičara Srbije

Genetika je fascinantna nauka. Sve je počelo sa Gregorom Mendelom sredinom 19. veka, ali pravo „ubrzanje" genetička istraživanja dobila su poslednjih decenija prošlog veka sa uvođenjem novih tehnologija, objašnjava nam dr Branka Vasiljević, naučni savetnik u Laboratoriji za molekularnu genetiku i ekologiju mikroorganizama Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.

Danas možemo da zavirimo u svaki pojedinačni gen nekog organizma a možemo i da istovremeno izučavamo sve genome organizama prisutnih u nekoj sredini, takozvane metagenome. Genetika je uticala na razvoj mnogih oblasti ‒ od poljoprivrede, preko farmaceutske industrije, medicine, do zaštite životne sredine i očuvanja biodiverziteta. Zahvaljujući genetici, danas se za mnoge bolesti može brže i lakše postaviti dijagnoza; isto tako, zahvaljujući farmakogenetici, mnogim pacijentima su omogućene delotvornije terapije, ističe naša sagovornica.

Svečanom skupštinom u SANU Društvo genetičara Srbije obeležiće 5. oktobra veliki jubilej. Akademik Dragoslav Marinković je za tu priliku napisao uvodnik za časopis Genetika u kome nas je proveo kroz sve protekle godine Društva genetičara Srbije. Radni deo jubileja se proteže na celu ovu godinu. Počeo je Simpozijumom Sekcije za oplemenjivanje organizama, brojnim predavanjima gostiju iz inostranstva, a završiće se serijom predavanja koja organizuje Sekcija za populacionu i evolucionu genetiku na Kolarcu.

Danas Društvo genetičara Srbije ima više od 300 članova iz više od 40 instituta, fakulteta, zdravstvenih ustanova. Članovi su angažovani na brojnim domaćim i međunarodnim projektima zahvaljujući kojima publikuju svoje rezultate u naučnim časopisima. „U mnogim našim institucijama postoji vrhunska oprema, imamo odlične naučnike, imamo mlade ljude od kojih su se neki usavršavali u inostranstvu; većina istraživačkih grupa je uključena u međunarodnu saradnju i međunarodne projekte i zahvaljujući svemu tome opstajemo", saznajemo od dr Branke Vasiljević, predsednice Društva genetičara Srbije.

Genetika je svakako nauka budućnosti. Već sada generiše toliku količinu podataka da je informatičarima teško da ih čuvaju i obrađuju. Dakle, budućnost je u bioinformatici. Na kraju, naša sagovornica poručuje ‒ „Pre svega, morate da volite ono što radite. Naučnik nema radno vreme, nema godišnji odmor, mora stalno da se preispituje, da uči nove stvari, da bude kritičan prema svom radu i da poštuje tuđi. Ali to važi i za sve druge profesije, zar ne?"