Klimatskim obrascima iz prošlosti do novih saznanja

Dr Tesa Vans iz Antarktičkog centra za istraživanje klime i ekosistema i međunarodni tim naučnika podnosili su oštru antarktičku zimu radeći i po 12 sati dnevno na zabačenom kopnu, više od 300 kilometara udaljenom od Istraživačke stanice Dejvis.

„Istraživanje je jedinstveno, jer nigde u svetu nisu korišćena ledena jezgra za proučavanje sušnih perioda na drugom kontinentu", rekla je doktorka Vans. Da bi se dobio precizan presek klime, potrebno je dopreti do dubokih slojeva leda. Led je isečen na male uzorke u kojima su proveravali prisustvo različitih čestica, uključujući i sulfate koji nastaju vulkanskom aktivnošću, objasnila je. Naučnici se nadaju na će pomoću podataka o prirodnim klimatskim tokovima u regionu naučiti više o australijskim padavinama.

„Imamo instrumente koji veoma precizno mere nivoe soli i pomoću kojih možemo da rekonstruišemo kako su se kretali vetrovi u Južnom okeanu, a oni pokretači klime u južnom delu Australije", objašnjava dr Mark Karen, glaciolog iz Australijske jedinice Programa za klimatske promene i procese.

Više od 70 dana gigantska bušilica vadila je metar po metar leda, dok nije izvađeno ukupno 350 metara.

A na islandskom glečeru Vatnajekidl, najvećem u Evropi, otkrivena je nova pukotina. Ekološke promene na islandskim glečerima još nisu dovoljno istražene. Torstin Semudson, profesor geologije sa Islandskog univerziteta, tvrdi da se masa veličine sedam velikih planina pomera ispod najvećeg islandskog glečera.

„Masa zemlje koja se pokreće mnogo je veća nego što se pretpostavljalo i to pomeranje predstavlja pretnju. Području oko glečera predstoji prirodna katastrofa, jer će se pukotine i pomeranja nastaviti i u budućnosti", tvrdi prof. Semudson.

Lednici se veoma brzo otapaju i na njihovim ivicama formiraju se lagune. Pred geolozima je zadatak da izmere stabilnost novih laguna, ali i stabilnost brda koja okružuju lednike. Pre desetak godina odronila se zemlja mase skoro četiri miliona kubnih metara i kretala brzinom do 180 kilometara na čas. A pre 50 godina prilikom odrona obrušilo se 15 miliona kubnih metara zemlje. Zemljina masa koja se trenutno pomera ispod glečera Vatnajekidl ima bar šezdeset miliona kubnih metara. Profesor Semudson poredi je sa islandskom planinom Kejlir, pomnoženom sedam puta.

Priredila Nataša Todorović