Jetra kao mala laboratorija

„Crne" misli i teška psihička stanja ne utiču samo na raspoloženje i volju, sve to se odražava na funkcionisanje organizma u celini a centar koji najviše prikuplja takve „loše" uticaje jeste naša jetra.

Ovako je razmišljao čak i otac medicine Hipokrat, ukazujući na povezanost raspoloženja sa zastojem žuči u jetri. Kada malo bolje razmotrimo „slučaj" jetre i besa, jasno nam je da je u narodu ljut i besan čovek najbolje opisan kao „žučan, čovek pun žuči i gorčine". Kada smo gnevni, besni, razdraženi i puni negativne energije, otežano je oticanje žuči iz jetre i žučne kese, potvrdili su ruski naučnici iz Minska.

Kako prepoznati „SOS simptome" jetre?

Standardni pokazatelji problema sa jetrom su žutilo beonjača i kože i tremor ruku. Dlanovi sa unutrašnje strane mogu biti jarkocrvene boje, a pri pritisku bledi. Ne zanemarite ni neprijatan zadah. Pigmentacija kože se pojavljuje na bočnim stranama obraza i spušta se ka vratu. Moguće je da počne da tamni i koža na rukama ili ispod pazušnih jami. Na probleme sa jetrom ukazuje neprijatan osećaj u ustima, poput suvoće, kiselo-gorkog ukusa, pa sve do mučnine. Poremećen rad jetre utiče i na san, te je karakteristično buđenje u toku noći.

Izgled jezika je veoma dragocen u dijagnostikovanju mnogih patoloških promena u organizmu a kada je reč o jetri uglavnom su loši znaci jarkocrvena boja jezika, ružičasta nijansa, glatka površina i blaga natečenost. Nikako ne bi trebalo zapostaviti bol u desnom podrebarnom luku. Može biti umeren ili intenzivan, da se reflektuje ka leđima ili na desno rame. Često se javljaju i vrtoglavica, glavobolja, tahikardija, poremećaj vida.

Budući da jetra kao mala laboratorija sve registruje i beleži, a onda se na svoj način brani, te ono što je registrovala kao otrov šalje što dalje od sebe, problemi sa jetrom mogu da se manifestuju i kao alergijski dermatitis ili svrab kože.

Važan integrativni pristup

Svako ko je ikada posetio lekara koji koristi alternativne metode u lečenju, sigurno je prošao detaljno ispitivanje jetre kroz pregled noktiju, kože, jezika, beonjača... Bitno je da su neke tvrdnje zvanično proverene i potvrđene i kod konvencionalnog pristupa lečenju.

Zbog toga je od velikog značaja i holistički pristup ‒ gde se ne posmatra samo problem zbog kog je pacijent došao kod lekara (a koji je uglavnom samo posledica) već se sagledava čitav sistem i traga za pravim uzrokom bolesti i stanja.

Priredila Nataša Nešković