Tropske bolesti izvan tropa

Neki oblici encefalitisa koje prenose komarci i krpelji bili su zastupljeni doskoro samo u tropskim krajevima, a odnedavno su se pojavili u Skandinaviji, Italiji i na Balkanu. Malarija, koja se u Americi javljala samo u Kaliforniji, proširila se i na druge delove SAD.

Lajmska bolest je najčešća vektorska bolest kod nas. Njen uzročnik je bakterija Borrelia burgdorferi, a prenose je zaraženi krpelji. Prvi put u našoj zemlji lajmska bolest je registrovana 1987, i to na teritoriji Beograda. Od nje godišnje u Srbiji oboli između 600 i 800 ljudi. Smatra se da je povećan broj obolelih takođe posledica otopljavanja i produženog vegetacionog perioda.

Mere prevencije su složene. Mogu se sprovoditi prema staništu na kome žive krpelji ‒ čišćenjem i orezivanjem žbunastog rastinja, košenjem trave, kao i insekticidima i deratizacijom da bi se suzbili vektori, odnosno krpelji i njihovi rezervoari, a to su glodari na kojima se krpelji najčešće hrane. Ovim merama se smanjuje brojnost krpelja, ali oni ne mogu da se iskorene. Zato ljudi moraju da se zaštite prilikom boravka u prirodi, da ne sede i ne leže na travi, da budu odgovarajuće obučeni i da pregledaju telo i odeću nakon povratka iz prirode. Ukoliko dođe do uboda krpelja, obavezno treba potražiti pomoć u zdravstvenoj ustanovi, gde će se krpelj pravilno odstraniti. Čak i u slučaju da je krpelj bio zaražen, rizik od infekcije je vrlo mali ukoliko se krpelj odstrani u prva 24 sata i preduzme odgovarajuće lečenje.

Duži period vegetacije ‒ veća izloženost

Više nismo pošteđeni ni groznice Zapadnog Nila. Virus Zapadnog Nila sa afričkog kontinenta proširio se najpre na Bliski istok i delove Azije, Australije, ali i na Evropu. Iako je taj virus prisutan na evropskom kontinentu još od sredine prošlog veka, u poslednjih 20 godina beleži se povećan broj obolelih. Glavni prenosioci su komarci. Virus se može preneti sa čoveka na čoveka samo transfuzijom krvi i transplantacijom organa ili sa majke na dete preko placente ili dojenjem. To su, ipak, retki slučajevi.

Najzastupljeniji način prenošenja je ubodom komarca koji je zaražen virusom Zapadnog Nila. Komarci se zaraze sisanjem krvi zaraženih životinja, najčešće ptica. Virus Zapadnog Nila izolovan je kod čak 43 vrste komaraca.
Smatra se da porastu infekcije uzrokovane virusom Zapadnog Nila, koja spada u zoonoze, pogoduju klimatske promene i sve brojnija putovanja u različite delove sveta, što omogućuje i brže širenje vektora.

Visoke temperature uzrokuju veće koncentracije polena i spora u vazduhu, čime pogoduju pojavi alergija. Ne samo što su povećane koncentracije polena već su zbog produžetka vegetacionog perioda ljudi duže u toku godine izloženi dejstvu tih supstanci, što je još jedna posledica promene klime.

Fenomen staklene bašte, isparenja CO2, favorizuju pojavu hroničnog bronhitisa, astme i drugih bolesti disajnih organa.
Klimatske promene odraziće se i na oboljenja organa za varenje i kožu. Sunčanje pri visokim indeksima UV zračenja može da dovede do slabljenja imunološkog sistema, do katarakte i raka kože.
Prirodne nepogode kakve su olujni vetrovi i poplave često ruše objekte i infrastrukturu, što doprinosi lošim higijenskim uslovima i može da dovede do epidemija.