Vanila, začin skuplji od srebra

Vanilu čine fermentisani plodovi različitih vrsta orhideja iz roda vanile. Ime potiče od francuskog i španskog naziva za „malu mahunu". Sada je „mala mahuna" napravila na tržištu pravi potres kojim su pogođeni lanci snabdevača, kao i multinacionalne kompanije. Kilogram vanile skuplji je od kilograma plemenitog metala, srebra. Razlog je razarajući ciklon koji je prošle godine pogodio Madagaskar. Nepogoda je odnela 78 ljudskih života, ostavila stanovnike bez krova nad glavom i uništila puteve. Ciklon je opustošio 70% useva vanile u regiji Antalaha, u kojoj 230.000 stanovnika mahom živi od poljoprivrede i uzgajanja orhideja.

Madagaskar, vodeća zemlja u uzgajanju vanile

Madagaskar, ostrvska zemlja u Indijskom okeanu, blizu obale istočne Afrike, dom je za oko 5% biljnih i životinjskih vrsta, od kojih čak 80% uspeva i živi isključivo na tom lokalitetu. Ta ostrvska zemlja praktično ima dva godišnja doba: od novembra do aprila je toplo i kišovito, od maja do oktobra ‒ hladnije i suvo. Jugoistočni vetrovi i povremeni cikloni su neke od klimatskih karakteristika. Duga izolacija Madagaskara od okolnih kontinenata doprinela je raznolikosti flore i faune, kao što su drvo baobab i primati lemuri. No, kako je došlo do toga da Madagaskar uzgaja 80% orhideja iz roda vanile iako nije 'rodno mesto' te biljke?

Meksička vanila

Glavni izvor vanile je orhideja Vanilla planiflolia, koja se dugo gajila u Meksiku. Asteci su koristili taj začin u ritualima i piću začinjenom čokoladom. U 16. veku konkvistadori su u Evropu doneli meksičko srebro, kakao i vanilu. Vanila je odmah postala jedan od omiljenijih začina, ali Evropljani nisu uspeli da uzgajaju orhideju u botaničkim baštama i kolonijama. Naime, glavni oprašivač, pčela melipona, vratila se u rodni Meksiko, a bez oprašivanja, proizvodnja vanile uglavnom je bila ograničena na Meksiko.

Dovitljivi dečak

Kada su jednom probali vanilu, Evropljani nisu lako odustali i
biljke su isporučene u različite krajeve sveta sa različitom klimom. Međutim, ono što nije uspelo proizvođačima i trgovcima, pošlo je za rukom dečaku Edmonu Albijusu, dvanaestogodišnjem robu francuske kolonije ostrva Reinion. Koristeći palicu i palac, Albijus je ručno izvršio oprašivanje. Proizvodnja vanile je iznenada postala moguća, naročito u toplim, vlažnim podnebljima, kao što je nekoliko stotina kilometara udaljen Madagaskar.

Žudnja za vanilom

Vekovima se radilo na proizvodnji veštačke vanile, u njen sastav su ulazili različiti sastojci: od dabrovih žlezda, do petroleja. Ali s potražnjom za prirodnim ukusima, Madagaskar zadržava ključnu ulogu u opstancima svetskih začinskih kompanija. Iako vanila prelazi dug put od orhideje sa Madagaskara do kugle sladoleda ili mirisnog kolača u rerni ‒ teško je zamisliti da će se čovek odreći tog skupog i neodoljivog začina.

Priredila Mirjana Bjelogrlić