Afrički baobab propada – niko ne zna zašto

Uzroci umiranja te prastare flore podstakli su žestoku debatu u naučnim krugovima. „Postojeći dokazi ne ukazuju na to da je ugrožena cela populacija“, kaže naučnica Sara Venter sa Univerziteta Vitvatersrand u Johanezburgu. Ona ne vidi neposrednu pretnju za vrstu kao celinu. Stabla ekstremne starosti „verovatno su bila ranjivija usled uslova ekstremne suše“, kaže ona i naglašava da je „smrtnost drveća složena i može se pripisati mnogim uzrocima, uključujući klimatske promene i suše“.

Vrsta baobaba Adansonia digitata je cvetajuće drvo koje najduže živi. Sa svojom tankim, gusto spletenim granama, koje rastu iz više uvijenih debelih stabala, biljka podseća na drvo okrenuto naopačke. Njegovi braonkasti dugački plodovi zaslužni su za nadimak među lokalnim stanovništvom – „stablo mrtvih pacova“. Ipak, ljudi već dugo koriste njegove plodove kao hranu i lek, a samo drvo među nekim južnoafričkim plemenima ima obrednu svrhu.

Od 13 najstarijih Adansonia digitata, četiri su nestala od 2005. godine, kaže koautorka studije Adrijana Patrut, specijalista neorganske i nuklearne hemije na Univerzitetu u Klužu (Rumunija). Pet drugih drevnih stabala širom afričkog kontinenta izgubilo je mnogo granja i ta stabla su takođe znatno oštećena, kaže se u izveštaju.

Najstariji baobab, drvo panke u Zimbabveu, živeo je oko 2.500 godina pre nego što se srušio tokom 2010. i 2011. godine. Ostala tri stabla, uključujući drvo čapmana u Bocvani, bila su stara od 1.250 do 1.500 godina. Patrutova ne veruje da je samo starost prouzrokovala smrt drveća. Iako razlog umiranja još uvek nije detaljno rasvetljen, autori studije su predložili drugu hipotezu, koja se zasniva na promeni mikroklime u staništima te biljke. „Nije bilo znakova epidemije“, kaže Patrutova. Ona sumnja da je trend globalnog zagrevanja u južnoj Africi odgovoran za brzi nestanak stabala starih više od hiljadu godina. To drvo, međutim, i dalje krije mnoge tajne, jer se o njemu relativno malo zna.

„Da li neko zaista poznaje strukturu korena baobaba i koliko?“, pitanja su ekologa Eugena Mola sa Univerziteta Zapadni Kejp u Belvilu (Južna Afrika). Za razumevanje biljaka u Africi, „filozofije i paradigme koje potiču severno od 40. paralele ne moraju se nužno primeniti ovde, na južnoj hemisferi“, kaže on. „Mi ljudi volimo simetriju, ali priroda svakako nije uvek simetrična“, dodao je dr Mol. Detaljna istraživanja uzroka naglog propadanja tog prastarog drveća su i dalje u toku.

 Pripremila Nataša Goati Marković