Mozgu je potrebna tišina

Često se kaže da „tišina nekada zlata vredi“. Ovo se naročito odnosi na mentalno zdravlje ljudi i oslobađanje od stresa.

Novo istraživanje ukazuje na to da odsustvo stimulacija mozga (tišina) funkcioniše poput neke vrste prozora ili sistema za ventilaciju.

Reč je o svojevrsnom „prečišćivaču uma“, koji omogućava mozgu da preuzme ono što je naučio i iskusio i da ga preradi.

Da bi došli do takvog zaključka, istraživači Ingvars Birzniks i Ričard Vičkeri razvili su jedinstveni način kontrole informacija koje su dolazile do mozga. Oni su, u eksperimentu, kod jedne grupe ljudi izlagali vrhove prstiju velikom broju kratkih mehaničkih pritisaka.

Pokrećući osećaj dodira – koji mozak registruje od vibracija duž grebena naših prstiju – naučnici su mogli da prate kako se nervni impulsi kodiraju kao informacije.

Stvar je u tome da, nakon nekog vremena, učestalost kodiranja nije odgovarala broju pritisaka. Naučnike je iznenadilo što je mozak „sam kodirao pritiske bez obzira na stvarnu učestalost stimulacije vrhova prstiju, pa u nekim slučajevima čak i kada su nadražaji prestali“.

Za neuronauke, ovakva otkrića bi mogla da utvrde neka druga pravila u istraživanju dekodiranja informacija.

Rezultati studije sugerišu da je poželjno da, kada u gužvi i velikom bučnom društvu shvatimo da smo u „opasnosti od prevelike stimulacije“, dozvolimo našem mozgu da odahne i da se makar nakratko „isključimo“.

Priredila Maja Stojanović