Porast temperature na Zapadnom Balkanu

Podaci o klimatskim promenama u regionu ukazuju i na „napredovanje suptropske klime dalje na sever, pri čemu će priobalna i južna područja biti veoma vruća i suva tokom letnjeg perioda, čije će se trajanje, prema očekivanjima, produžiti za jedan do dva meseca u periodu od skore budućnosti do kraja veka".

„Analize klimatskih promena u regionu, generalno, potvrđuju da su zdravlje ljudi, sigurnost i kvalitet života u velikoj meri osetljivi na prirodne nepogode i gubitke usled vremenskih prilika", saopštio je RCC.

Istraživanje pokazuje da su poljoprivreda i šumarstvo među sektorima u kojima će se osetiti najveći uticaj klimatskih promena, u vidu smanjenja kvaliteta hrane, erozija, degradacije zemljišta, rizika od rasprostranjenog propadanja šuma.

Klimatske promene mogu da utiču i na smanjenje vode za piće, a posledice će se odraziti i na zdravlje ljudi, jer sve to može izazvati češće toplotne udare, prodor novih vektorskih zaraznih bolesti i druge posledice.

U studiji je iznesen niz preporuka za smanjenje tereta koji je na pojedinačnim ekonomijama Zapadnog Balkana u pogledu rešavanja pitanja povezanih s klimatskim promenama, a posebno s obzirom na nedostatak ljudskih resursa i drugih kapaciteta.
Kao kandidati i potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, dodaje se u saopštenju, sve ekonomije Zapadnog Balkana su motivisane da poštuju Pariski sporazum i do 2020, odnosno 2030. godine ostvare ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova koje je postavila EU, kao i da povećaju energetsku efikasnost i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Prema ranijem istraživanju RCC-a, Balkanski barometar za 2017. godinu, 73 odsto ljudi u regionu smatra da su klimatske promene problem. Među preduzećima iz regiona, 77 odsto je reklo da je preduzelo određene mere ili aktivnosti u cilju smanjenja štetnog uticaja na okolinu, dok je njih 21 odsto priznalo da ne radi ništa da umanji rizik po životnu sredinu.