Po čemu su posebne morske vidre

Devedeset pet procenata života morske vidre provode u vodi. Ostali morski sisari imaju potkožni sloj masti koji ih štiti od hladnoće. Vidre ga nemaju, ali zato imaju krzno ‒ mnogo krzna.
One imaju površinski sloj duge grube dlake koja obezbeđuje zaštitu, ali nije potpuno vodootporna. Stoga se ispod nje nalazi gusta, meka poddlaka. Trljanjem i češkanjem, morske vidre ubacuju vazduh između krznenih vlakana i tako sprečavaju da hladna voda prodre do kože. No krzno im nije samo vodootporna zaštita, već ima presudnu ulogu za njihov opstanak na moru.

Među morskim sisarima, morske vidre su poslednje završile proces evolucije pa ne love ribu tako brzo i vešto kao foke i morski lavovi. U Kaliforniji, njihova ishrana obuhvata od šezdeset do šezdeset pet različitih vrsta životinja. Obično su to krabe, morski ježevi i razne vrste školjki.

Jedna od prednosti morskih vidri jeste to što su se prilagodile i naučile da koriste oruđe kako bi razbile tvrd oklop svog plena. Nekad je to običan kamen pronađen na dnu mora, koji će upotrebiti da smrskaju tvrdi oklop školjke. Ponekad se susretnu i sa zahtevnijim zadacima. Zabeleženi su slučajevi da su vidre koristile boce kao čekić ili nakovanj. Nekad svoj tvrdo oklopljeni plen razbijaju o zid pristaništa ili brodove.

Posebnu pažnju treba obratiti na to kako im krzno pomaže u takvim situacijama. Nasred okeana bi bilo gotovo nemoguće koristiti neko oruđe. Ali zbog nakupljenog vazduha, vidre plutaju, pa njihov stomak postaje ploveća radna površina. Zahvaljujući tome, količina hrane koju svakodnevno unesu odgovara četvrtini njihove telesne mase.

Stoga je od presudnog značaja da svoje izuzetno korisno krzno očuvaju u savršenom stanju. Mladunci vidre računaju na majčinu pomoć sve dok ne nauče sami da se neguju. Ona će ih grejati, sušiti i održavati na površini vode. Ponekad se dogodi da mladunci ostanu siročići, ili da ih majka napusti.

U okviru programa za morske vidre pri akvarijumu u Montereju istraživač tima gospodin Karl Mejer usvaja i mladunce stare svega jedan dan. Kada naiđu na napušteno mladunče, članovi tima mu prvo obezbede dovoljno tečnosti i hrane ga na flašicu, mlekom u prahu.

Iako mladunče nije opasno, Karl Majer uvek nosi masku preko lica da mlada vidra ne bi pomislila da joj je on majka. Da bi se kasnije snašla u divljini, za nju je najbolje da se ne vezuje previše za ljude.

U nameri da nadoknade negu koju bi mladunci dobili od majke, Karl i njegov tim su otvorili salon za vidre. Koriste velike debele peškire za upijanje vode da bi, kada se krzno dovoljno osuši, mogli da počnu sa četkanjem. Četke im omogućavaju da razdvoje dlaku tako da vazduh može da prodre do poddlake. Za to je potrebno desetak do petnaest minuta četkanja. Tako izgleda jedan tretman, a oni ga neprestano ponavljaju tokom dvadeset četiri časa da bi mladuncima obezbedili najbolju negu.
Dok ne dođe vreme da se vrate u divljinu, mladunci nauče sve potrebne veštine.
Bogato krzno im pomaže da u vodama zaliva prežive kao divlje vidre.

Priredila: Tanja Čanić Mlađenović