„Fejsbuk” u službi Njihovog kraljevstva

Naravno da je razumeju. Podjednakim stepenom razumevanja raspolaže, sasvim pouzdano, i dotična kompanija - (zlo)upotrebljavač, koja je optužena za „korišćenje ličnih podataka više od pedeset miliona bez njihove saglasnosti" (korisnika ili „Fejsbuka"?), a sve sa ciljem (gle čuda!) da doprinese pobedi aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država na izborima 2016, kao i ishodu na referendumu o Bregzitu.

Zadržimo se na ovoj opskurnoj britansko-američkoj firmi koju je pohodio reporter Kanala 4 (patvoren u šrilančanskog biznismena koji je zainteresovan za „nameštanje" lokalnih izbora). Direktor Aleksandar Niks je našao za shodno da lično uputi potencijalnog klijenta u mogućnosti kojima bi se diskvalifikovali politički rivali (kako organizacijom negativnih kampanja, dokazivanjem korupcije tako i angažmanom ukrajinskih (!) prostitutki u cilju njihove moralne diskreditacije).

Iako je smenjeni direktor izjavio da iskreno žali zbog tih izjava, i izvinio se zaposlenima (!), Upravni odbor „Kembridž analitike" sumnja u autentičnost dokumentarca i ograđuje se od stavova iznesenih u njemu.

Vrativši se na ulogu „Fejsbuka" u ovoj aferi planetarnih razmera, setićemo se da je godine 2014. izbačen jedan od bezbrojnih (naoko zabavno-naivnih) kvizova na temu karaktera korisnika, koje su (još skeptični po pitanju odaziva) putem aplikacije „okačili" mladi varšavski doktorand Mihal Kosinski (potonji zamenik direktora Odeljenja za psihometriju Univerziteta u Kembridžu, i sadašnji profesor na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji) i njegov kolega Dejvid Stilvel. Na njihovo iznenađenje, sa grupe od nekoliko desetina studenata ubrzo su prešli na statistike sa više desetina hiljada ispitanika.

Za psihometrijsku, tzv. petofaktorsku tipologiju (ekstroverzija, otvorenost, saradljivost, savesnost i neuroticizam - čija je razlika u odnosu na Hipokratova četiri temperamenta više nego evidentna!), koja je dotle podrazumevala vrlo obimne, zahtevne, i najčešće nedovoljno relevantne testove, ovakva statistika je bila prosto revolucionarna. I motivisala je Kosinskog da počne da upoređuje ličnosti testirane putem aplikacije sa njihovim profilom (preko kojeg su pristupali aplikaciji).

Momentalno je uočio pravilnost, i zaključio da (umesto testova petofaktorske tipologije), na osnovu manje od deset lajkova može biti definisano svih pet dimenzija; na osnovu 68 lajkova boja kože; na osnovu 88 lajkova seksualna orijentacija; a 85 lajkova je potrebno za određivanje partijske pripadnosti.

Proističe da je model Kosinskog bio toliko genijalan da je na osnovu analize 70 nečijih lajkova više znao o profilu (!) dotičnog nego većina njegovih prijatelja, posle 150 lajkova znao je više od njegovih roditelja, a najviše (300) bilo je potrebno da se „stane na crtu" emotivnom (bračnom) partneru te osobe.

Iako je posle samo sedam dana po objavljivanju rada Private traits and attributes are predictable from digital records of human behavior „Fejsbuk" promenio politiku privatnosti (zabranivši pristup podacima korisnikovih prijatelja), već je gotovo čitav svet bio mapiran, a mašine naučene da iz lajkova prepoznaju želje, htenja i skrivene snove miliona ljudi. Iz javnih podataka u digitalnom spomenaru koji koristi dve milijarde ljudi, kako lucidno primećuje Slobodan Bubnjević, fizičar i pisac, iznikao je globalni matriks skrivenih ljudskih karaktera.

„Kembridž analitiku" (koja, tvrde, ni na koji način nije povezana s Univerzitetom u Kembridžu na kojem je, setimo se, autor modela za određivanje karakteristika ličnosti bio zamenik direktora Odeljenja za psihometriju) osnovao je američki milijarder Robert Merser u doba kad je rad Kosinskog bio „na čekanju" u PNAS-u. Pod sloganom „Podaci upravljaju životom" kompanija se otvoreno preporučivala upotrebom podataka u svrhu promene ponašanja korisnika (pa i političkih). Pet godina docnije, oktobra 2016, izvršni direktor Aleksandar Niks se javno pohvalio da je psihometrijskom tehnologijom kompanija „obradila" ne 50, već svih 230 miliona američkih birača koji su (svaki ponaosob) opisani sa po četiri do pet hiljada parametara.

Još decembra meseca 2016. švajcarski novinari Hanes Graseger i Mikael Krogerus su u Magazinu obelodanili priču o primeni nove psihološke tehnologije u izbornoj kampanji. Još dva meseca je bilo potrebno da se članak prevede na engleski, te „prepliva baru". Da se i Srbi pohvale - prošlog leta su časopis Elementi i portal Nauka kroz priče objavili eseje na ovu temu.

Britanska internet analitička kompanija „Kembridž analitika" objavila je da će proglasiti bankrot.

Mark Zakerberg je pozvan da svedoči pred Kongresom (prvi put odeven u odelo, primećeno je) o metodama koje „Fejsbuk" sprovodi u smislu zaštite podataka korisnika.

Predstavnici Evropskog parlamenta planiraju istragu o mogućnostima zaštite podataka.

Portparol britanske premijerke Tereze Mej preneo je njenu „veliku zabrinutost" nakon ovih otkrića.

Tek sada? Ili baš sada? Zašto?