U godini evropskog kulturnog nasleđa

Godine 2008, kada je pokrenuta sa ciljem da omogući pristup delima evropske kulturne baštine, „Evropeana" je u početku sadržala oko dva miliona dela, da bi se do 2017. godine taj broj povećao na više od pedeset pet miliona dela kulturne baštine. (www.europeana.eu)

U Fondaciji „Evropeana", koja se sastoji od 50 zaposlenih, sa sedištem u Hagu, u Holandiji, zastupljeni su najvažniji evropski savezi biblioteka, arhiva, muzeja i kulturnih ustanova sa svojim aktivnim predstavnicima širom evropskog kontinenta. Na portalu je sada zastupljeno više od 2.500 kulturnih organizacija iz cele Evrope; one su svojim zbirkama doprinele razvoju osnovne ideje „Evropeane", a među njima su i one iz Srbije, objašnjava mr Andrej Diligenski, spoljni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu.

Druga važna stavka koja ulazi u delokrug digitalizacije kulturne baštine jeste zaštita autorskih prava. Digitalizacija se u tom slučaju suočava sa međusobno suprotstavljenim ciljevima: jedni se odnose na očuvanje kulturnog nasleđa u digitalnom formatu, a drugi na dostupnost takvih sadržaja.

Zaštita autorskih prava u Evropskoj uniji, ali i u Srbiji traje 70 godina po smrti autora. Veći broj autorskih dela iz 20. veka isključen je zbog toga iz postupka digitalizacije. Mnoga dela su zaštićena kao tzv. dela „siročadi" jer se ne zna pouzdano ko su njihovi autori. Slučajevi sudske prakse u Evropi popravljaju pravne nedostatke zakonskih propisa i pokazuju na koji način se digitalna baština i autorska prava mogu najefikasnije urediti. Primeri dobre prakse su Britanski filmski institut i Holandski institut za zvuk i sliku, ističe mr Andrej Diligenski.

Digitalizaciju kulturne baštine trebalo bi unaprediti adekvatnom izmenom Zakona o autorskim pravima. To bi se odnosilo na sledeće: da se sva autorska dela mogu digitalizovati po prijemu u biblioteke, arhive, muzeje ukoliko postoji opravdan društveni interes u zaštiti i očuvanju dela u digitalnoj formi.

Na primeru portala „Evropeana" pokazano je da je potrebno predvideti adekvatne pravne i tehničke i organizacione korake za realizaciju velikih projekata u zaštiti kulturne baštine. To su ugovor o razmeni podataka, licenciranje u javnom domenu, zatim uslovi za korišćenje sadržaja korisnika i tehnički formati pogodni za korišćenje, naglašava mr Andrej Diligenski.

Svakako, u interesu je da sve države podrže digitalizaciju u cilju očuvanja istorijskog, kulturološkog identiteta jednog naroda, o čemu će posebno biti reči u ovoj godini, tokom obeležavanja „Godine evropskog kulturnog nasleđa".