Veliki petak - zastave na pola koplja i porodična okupljanja

Veliki petak je deo Uskršnjeg perioda koji obeležavaju i pravoslavne i zapadne crkve, iako se uskršnji datumi mogu razlikovati. Veliki petak obeležava raspeće Isusa Hrista.

Milioni pravoslavnih hrišćana obeležavaju Veliki petak, kako bi se sećali događaja koji su doveli do raspeća Isusa. Pravoslavni datumi uskršnjih praznika se obično razlikuju od datuma koje koriste zapadne crkve, jer je većina pravoslavnih crkava zadržala verziju Julijanskog kalendara.

Na Veliki petak u mnogim pravoslavnim crkvama drže se Carski sati uz čitanje Jevanđelja o događajima koji su doveli do raspeća Isusa Hrista.

U zemljama kao što su Sjedinjene Države, neke pravoslavne crkve drže večernje službe tokom čitave nedelje, sa posebnim popodnevnim službama za decu. Mnogi pravoslavni hrišćani na Veliki petak poste, mole se i bave dobročinstvom.

U Grčkoj, Veliki petak je svojevrsni dan žalosti. Domaćice se ne bave kućnim poslovima,
a zbog žalosti usled Isusove smrti organizuje se i ritual "Procesija Epitafija Hrista"
povorka koju vode vernici hodajući ulicama noseći simbolično ukrašen Hristov kovčeg.

U toj državi, na Veliki petak, na brojnim kućama i vladinim zgradama zastave su postavljene na pola koplja kako bi obeležile ovaj žalostan dan. Hristova ikona umotana u platno postavlja se u veliki kovčeg pokriven cvećem što simbolizuje grob Hrista.

Porodično se takođe odlazi pripadajućoj crkvi gde vernici cvetovima ukrašavaju simbol Hristovog groba.

Veliki petak kao praznik zvanično je prisutan i na Kipru, u Libanu,Makedoniji... U tim državama obično su tada zatvorene ustanove, institucije, škole, banke... Ambasade tih država su uglavnom zatvorene na Veliki petak.

U državama poput Australije, Kanade, Velike Britanije i Sjedinjenih Država Veliki petak je vreme za druženje ljudi pravoslavne vere koji se porodično, ali i kao članovi pravoslavne zajednice okupljaju i tako počinju sa obeležavanjem pravoslavnog Vaskrsnog perioda.

Priredila Maja Stojanović