Eldorado i zlatna groznica

Eldorado, „čovek od zlata"

Sami konkvistadori su širili priče i legende o Eldoradu.
Naime, Španci su 1538. godine osvojili zemlju Muiska Indijanaca. Tada je nastala legenda o blagu svetog jezera Gvatavita. Ovo duboko kratersko jezero nalazi se u Kolumbiji, oko pedeset kilometara od Bogote (nekada Santa Fe). Zlatarstvo je u Kolumbiji i Peruu u to vreme bilo razvijenije od evropskog. Muiska Indijanci su za svoje vladare izrađivali zlatne kacige sa dragim kamenjem. Na obalama Gvatavite, u istočnim Kordiljerima kolumbijskih Andi, izvođen je poseban ritual. Telo vrhovnog Muiska Indijanca premazivano je smolom, a zatim posipano zlatnim prahom. „Zlatni čovek" (el hombre dorado) bi zaronio u vodu i posebnim travama oprao svoju zlatnu kožu. Poglavari su za to vreme u jezero bacali svoj zlatni nakit. Ovaj prizor je budio zlatoljublje u osvajačima. Trgovac iz Bogote, Antonio de Sepulveda pokušao je da isuši jezero. To mu nije uspelo, ali je našao odgovarajuće poklone za španskog kralja: zlatni štit i štap, kao i smaragd veličine kokošjeg jajeta. Iste godine, Francisko Pizaro je sa hiljadu vojnika mrežama bezuspešno pretražio jezero. Ovaj konkvistador bio je i osnivač grada Lime, ali za njegovo ime vezuje se još jedna priča...

Poslednji car Inka

U severnom Peruu, Francisko Pizaro je zarobio Ataualpu, poslednjeg cara Inka i za njegov otkup tražio sobu punu zlata i još dve, ispuljene srebrom. Iako je otkup plaćen zahtevanim količinama zlata i srebra, Pizaro je prekršio dogovor i pogubio Ataualpu. To ga, međutim, nije sprečilo da se oženi njegovom ćerkom. Nekoliko godina kasnije, Pizaro je ubijen u svom dvorcu u Limi.

Potraga za zlatom u međuvremenu je geografski proširena na dolinu Amazona. U Kolumbiji, kao i u drugim andskim državama, rečni nanosi ostavljaju zlato sa peskom i šljunkom. Ispirači zlata osnivali su svoje kolonije.
Uporni tragači vođeni verom u Eldorado i „zlatnog čoveka" iz jezera Gvatavita, vraćaće se u Kolumbiju tokom sledećih nekoliko vekova i pokušavati da isuše jezero. Pri poslednjem pokušaju, 1912, pronađeni zlatni predmeti nisu uspeli da pokriju ni troškove putovanja.

„Zlatne groznice"

Najpoznatije „zlatne groznice" dovodile su avanturiste i istraživače na planinski venac Sijera Nevade u Kaliforniju, 1849, Zapadnu Australiju, 1888, na samu kanadsko-aljasku granicu i reku Klondajk, 1897, Novu Gvineju, 1926. Nada, očajanje, upornost, pohlepa, strah, hrabrost, zavist, prevara, izdaja, iznenadni nestanci i smrt, uvek čine deo priče o potrazi za zlatom.
Za sve „zlatne groznice" važi jednostavna istina. Nikada nije bilo lako pronaći zlato. Ali, srećnike kojima je to pošlo za rukom, čekalo je mnogo veće iskušenje. Da se živi vrate kući. Sa zlatom ili bez.