Senzacija medicine - otkriće novog organa

Novinu, uslovno rečeno, u ovom istraživanju predstavlja upotreba nove "imidžing" tehnologije - konfokalne laserske endomikroskopije, koja omogućava da se u toku endoskopskog pregleda vizualizuju mikroskopske promene. Na ovaj način se svakako unapređuje dijagnostika. Kažem uslovno nove, jer ova tehnologija se koristi poslednjih desetak godina, smatra doc. dr Miloš Bajčetić, histolog.

Istraživači su koristeći novu tehnologiju uspeli da uoče zanimljivu građu jedne strukture koja se nalazi u zidu žučnih kanala iznad jetre. Dakle, u delu zida tih izvodnih kanala prepoznaje se po jedan središnji sloj koji se zove submukoza ili podsluznica i definiše se kao posebna podvrsta gustog vezivnog tkiva. Postoje dve osnovne vlaknaste vrste vezivnog tkiva - gusto i rastresito. Suštinska razlika je ta što je kod gustog vezivnog tkiva veliki broj vlakana  gusto „pakovan", dok je kod rastresitog, daleko veća količina osnovne supstance i vlakana, razređenija.

Lekari su u tom istraživanju primetili da je to gusto vezivno tkivo  malo drugačije strukture, odnosno da je količina tog intersticijuma, te osnovne supstance, veća nego što se smatralo. To jeste zanimljivo otkriće, ali daleko od toga da bi se takva struktura mogla smatrati novim organom, objašnjava doc. dr Miloš Bajčetić iz Instituta za histologiju i embriologiju „Aleksandar Đ. Kostić" Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Američki naučnici, autori pomenutog istraživanja su radili dalje na generalizaciji pa su tu sluznicu posmatrali u digestivnom traktu, u tankom i debelom crevu, kao i u urinarnom sistemu i pronašli su tu istu strukturu koja inače ima za cilj da faktički višak međućelijske osnovne supstance drenira putem limfnih kapilara.
Svakako ću studente upoznati sa rezultatima ovog istraživanja zbog njegove zanimljivosti kao i sa stvarnim  dometima  i značajem  rezultata ovog istraživanja, ističe naš sagovornik.
U video prilogu možete čuti šta je još rekao doc. dr Miloš Bajčetić, a nas je još interesovalo, da li je u poslednje vreme bilo vrednih otkrića koja su možda promakla medijskoj senzaciji?

Teško mi je da precizno odgovorim na ovo pitanje. Jednostavno, broj istraživača, naučnih istraživanja i publikacija je postao do te mere enorman da je jako teško pratiti toliki broj novih naučnih informacija. U uskoj oblasti koju pratim, zanimljivo je bilo skorašnje (2013) otkriće grupe neuro-naučnika sa Ročester Univeruteta na čelu sa Dankinjom, Nedergarda (Maiken Nedergaard). Ova grupa istraživača otkrila je i opisala glimfatični (glijalni limfatični) sistem. Ovo otkriće bilo je prvi korak u pobijanju stare dogme koja je tvrdila da je mozak jedan od retkih organa u našem telu koji nema limfnu drenažu. Uz naknadno otkriće (Louvea i saradnici sa Univerziteta Virdžinija, Apelund i saradnici sa Univerziteta Helsinki, 2015) limfnih kapilara u menigealnim omotačima (ovojnice mozga). Ovo otkriće je u SAD-u, 2015 godine Naučni časopis uvrstio u "Top 10 naučnih priča".

Zaključujemo ovu priču pitanjem da li je danas uopšte realno očekivati nova velika otkrića ili je realnije da se samo postojeća saznanja nadgrađuju...?
Jedno ne isključuje drugo, ali većina istraživanja se naslanja na prethodna i rezultat su dugotrajnog i upornog rada, zaključuje doc. dr Miloš Bajčetić iz Instituta za histologiju i embriologiju „Aleksandar Đ. Kostić" Medicinskog fakulteta u Beogradu.