Svet bez ljudi

Vremenom smo mašinama dozvolili pristup našem poslovnom i privatnom životu.
Prihvatili smo ih jer su nam korisne. Postaju sve brže, manje i inteligentnije. Hoćemo li im dopustiti da  osvoje našu svakodnevnicu?
Novi virtuelni i digitalni svet je nastao pre petnaest godina, što se nama danas čini kao večnost. Počeli smo da zamenjujemo fizički svet virtuelnim. Čak i razmišljamo u kompjuterskim pojmovima.

Funkcije pametnih telefona, blekberija i ajfona, poput proveravanja elektronske pošte, kod nas izazivaju sve veću zavisnost da bismo ih sve češće koristili. Od trideset mejlova koje pročitamo, jedan je vredan pažnje. To su poruke koje nas raduju, lepe reči prijatelja ili neočekivani priliv novca. To je za nas trenutak radosti. Takve poruke pothranjuju našu zavisnost. Neprestano proveravamo telefone, držeći ih uvek na vibraciji i na dohvat ruke. Zapravo smo fizički i emotivno otuđeni.

Uporedo s našim fizičkim svetom, danas postoji šesti, virtuelni i digitalni kontinent. Elektronske naprave nam omogućavaju pristup njemu, ma gde se nalazili. Da li će sve češća i neophodnija interakcija s mašinama uticati na naše poimanje realnosti?

Doživljavamo korenit preobražaj kakav se odvija svakih hiljadu ili dve hiljade godina. Primećujemo da svet u kom smo rođeni i u kom smo živeli i radili iščezava. Taj stari svet i njegove vrednosti nestaju. Stupamo u novi svet koji u velikoj meri još nije promišljen. Ne stižemo da obradimo sve informacije novog sveta. Tehnološki razvoj je već dvadeset godina ispred nas.

Danas tehnologija značajno povećava ljudske sposobnosti. U laboratoriji u Masačusetskom institutu za tehnologiju, grade se robotski sistemi koji će ljudima dati veće fizičke kapacitete. U laboratoriji se naučnici bave bionikom i usađivanjem veštačkih udova u ljudsko telo, zatim razvijaju se veštačka stopala, zglobovi, kolena i kukovi. Posle mnogih pokušaja naučnici su uspeli da stvore sisteme koji u potpunosti preuzimaju funkcije ljudskih delova tela.

U bioničku protezu je ugrađeno pet kompjutera, mikroprocesora i dvanaest senzora. Unutra je i uređaj koji podražava rad mišića i tetiva. Mišićna snaga se povećava kad se ide uz stepenice, a smanjuje se kad se silazi. Proteza je prilagodljiva svakom tlu.
U toku sledeće decenije će se pojaviti takozvani ekstremni interfejsi. To su sićušni elektronski uređaji koji se ugrađuju u telo i direktno se povezuju s nervnim sistemom.

Tokom prethodnih decenija su se razvile nove discipline koje doprinose poboljšanju kvaliteta proteza, a to su robotika i inženjering tkiva. Osmišljene su mašine kadre da usvajaju nova znanja. Zahvaljujući njima, ulazimo u doba bionike.

Odavno smo već dozvolili mašinama da se uvuku u naša tela radi lečenja. Danas one mogu potpuno da se sjedine s našim organima i čulima. Na pragu smo ere vladavine bionike, koja će izroditi novu vrstu - kiborge. Poluljude-polumašine.

Proces unapređivanja čoveka je odavno počeo. Među nama ima onih koji svoj život duguju pejsmejkerima. Oni žive zahvaljujući tehnologiji ugrađenoj u njih. Dakle, oni su, na neki način, kiborzi - poluljudi-poluroboti. Međutim, razvoj tehnologije omogućava ugradnju mnogo složenijih naprava.

Danas je moguće povećati čovekov moždani kapacitet. Moguće je, recimo, poboljšati pamćenje. Novi uređaji nastaju vrtoglavnom brzinom. Suočeni smo s naučnim postignućima o kojima nismo ni sanjali. Jednom kvadriplegičaru u Americi su naučnici ugradili mikroprocesore koji mu omogućavaju da koristi kompjuter mislima.
Uskoro će naučnici stvoriti aparate koji će moći da prevode brzinom kojom mi govorimo. Otkriće materijale deset puta jače od čelika, ali mnogo lakše. Takođe će, stručnjaci razviti molekularne računare male kao suza a moćne kao najperformantniji kompjuter današnjice.

Pripremila: Tanja Čanić-Mlađenović