Uskršnji običaji: trke jajima, zlato, srebro, rubini i palačinke

Uskrs je vreme kada se hrišćani sećaju smrti i vaskrsenja Isusa Hrista. Veruje se da je Isus, kao sin Božiji, stradao da oslobodi čovečanstvo svih grehova, a zatim se vratio u život tri dana kasnije kako bi pobedio smrt i zlo. Na dan Uskrsa – velikog pokretnog praznika, upražnjavaju se različiti običaji u zavisnosti od zajednice hrišćana.

Još u paganskim vremenima, jaja i zečevi bili su simboli sreće i novog života. Zečevi i jagnjad često su povezivani sa Uskrsom. Jagnje je simbol Isusa u Bibliji, gde se spominje kao "jagnje Božije" a jagnjad su uvek bila korišćena kao žrtve za ljudske grehe.

Hrišćani veruju da je Isus ubijen i žrtvovan zarad celog čovečanstva. U mnogim zemljama, jagnje se jede kao glavni obrok za uskršnji dan. Zečevi su bili takođe simboli novog života ali i plodnosti.

Poznato je da se za Uskrs boje jaja koja, osim simbolične uloge ( crvena boja na jajetu označava Hristovu prolivenu krv), imaju i dekorativnu funkciju u porodičnim domovima Hrišćana. U Rumuniji i Mađarskoj, posebno su popularna drvena i bogato ukrašena obojena jaja. Na nekima se nalazi naslikana čitava priča o Hristovom vaskrsenju. U nekim državama, drvena jaja zamenila su ona čokoladna, obmotana ukrasnim folijama.

U Rusiji je svojevremeno, za vladare - cara Aleksandra III i cara Nikolaja II, juvelir Karl Faberže, pravio specijalna uskršnja jaja.

Sve je počelo tako što je Faberže, za Cara Aleksandra III napravio jaje koje bi car pokloniio svojoj supruzi. Jaje je bilo napravljeno je od zlata i belog emajla. Unutar jajeta je bilo zlatno žumance i figura kokoške od zlata sa očima od rubina. Kokoška je imala zlatnu krunu.
Poklon je toliko zadivio ženu vladara, da je car rešio da Faberže za nju svakog Uskrsa, pravi specijalno jaje.

O tome, kako će jaje izgledati odlučivao je Faberže lično, ali je uslov bio da svako uskršnje jaje mora imati "faktor iznenađenja". Tako je jedno jaje svojim dizajnom „slavilo" otvaranje Trans-sibirske železnice. Izrađeno je od srebra i sadržalo mapu pruga. Stanice su označene dragim kamenjem, a u unutrašnjosti je bila zlatna lokomotiva! Faberže je pravio jaja i za druge članove ruske kraljevske porodice, a povremeno i za druge monarhe. Veoma su dragocena i čuvaju se u kraljevskim kolekcijama i muzejima.

U nekim zemljama, tokom uskršnjih praznika, organizuje se „lov na jaja". Jaja se sakriju oko kuće ili u vrtu i deca ih moraju pronaći. Ponekad im se kaže da je jaja sakrio Uskršnji zeka.

Inače, takozvane trke sa jajima se održavaju širom sveta na Uskršnji ponedeljak. Jaja se spuštaju nizbrdo, obično s vrha neke padine, i prvo jaje koje stigne na cilj - nerazbijeno pobeđuje!

Nama u Srbiji, dobro je poznata igra tucanja jajima koja je popularna u većini evropskih zemalja i koja se igra naravno - tvrdo kuvanim jajima.

Maslenica, Masni utorak i karnevali

Maslenica ili Dan palačinki održava se u nedelji pre početka Velikog posta. Karakterističan je za Istočne Slovene. Svojevrsna je priprema za dane posta i uključuje takmičenje u pravljenju i okretanju palačinki. Pošto je tokom posta zabranjeno konzumiranje jaja i mleka, Maslenica je prilika da se učestvuje u društvenim događajima i jedu mlečni proizvodi, jer sve to neće biti prikladno tokom posta kada se od vernika očekuje vođenje molitvenog života. U Ukrajini se za Maslenicu pripremaju i jedu vareniki - punjene knedle od testa.

Mnoge zemlje širom sveta imaju proslave i karnevale povodom „Mardi Gras-a" što znači Masni utorak. Neke od najpoznatijih proslava su u Rio de Žaneiru u Brazilu, Nju Orleansu u SAD, Veneciji u Italiji i Sidneju u Australiji.

U Riju, egzotično obučeni ljudi marširaju, pevaju i igraju... Ponekad se kostimi izrađuju na velikim žičanim strukturama, tako da ljudi koji ih nose izgledaju poput ogromnih leptira ili ptica. Takođe, automobili i kamioni učestvuju na paradi. Osim glavnog karnevala, tu su i male grupe ljudi koji se kreću po ulicama dok pevaju i plešu i kojima se stalno priključuju prolaznici.

Priredila Maja Stojanović