Zagađenja sa deponija

Na nesanitarnim deponijama dolazi do transformacije otpada i hemijskih i bioloških reakcija koje zagađuju okruženje, a prenose se i na daljinu. Na primer, kod aero-zagađenja, do koga dolazi na deponiji, razvejavaju se i suspendovane čestice, talože se po okolnom poljoprivrednom zemljištu, ali mogu da stignu i na veliku udaljenost od mesta nastanka.

„Sve što se dešava sa otpadom utiče na zdravlje ljudi. I komunalna deponija utiče na zdravlje ljudi. Kako? Razvejava se sa deponije ako se svaki dan ne pokriva inertnim materijalimaˮ, kaže prof. dr Slobodan Tošović sa Visoke zdravstveno-sanitarne škole „Visanˮ.

Kiša, sneg i voda koja se na ovakvim deponijama stvara spiraju štetne sastojke i oni prodiru dublje u zemljište i podzemne vode, a odatle indirektno ili direktno stižu i do površinskih voda, potoka i reka.
„Na tim deponijama komunalnog otpada ima i opasnog otpada. Tu završavaju baterije, hemikalije iz kuće, sredstva za zaštitu biljaka, razni insekticidi, itd. Sve se to baca na deponiju potrošeno ili nepotrošeno, sa isteklim datumom, ili iz nekog drugog razloga. To je sve opasan otpad, koji se zajedno sa onim organskim delom proceđuje u vodu, bilo podzemnu bilo površinsku. Zbog toga moramo da imamo odgovarajuće komunalne, sanitarne deponije. Nemamo ih mnogo, a i sa onima koje imamo ne upravljamo onako kako bi trebaloˮ, kaže prof. Tošović.

Na deponijama se tako pronalaze teški metali, kiseline, baze i soli raznih organskih jedinjenja i sve to utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
„Vi znate da smo mi nekada mnogo koristili PSB ulja i ta ulja nisu nestala iz životne sredine. Bez obzira na to što je jedan deo PSB ulja zbrinut, ipak su ogromne količine završile u rekama i zemljištu. To kruži, to još može da se nađe u lancu ishrane. U organizmu se deo toga deponuje ili u masnom tkivu ili u kostima", objašnjava profesor.

Štetne materije deponovane u organizmu mogu da se oslobode iz depoa. Obično se to dešava kada oslabi imunitet ili pod uticajem nekog fizičkog ili psihogenog faktora.
„Taj depo u stvari štiti organizam. Zapravo, organizam je te štetne materije negde sklonio, ali to nije za stalno. One se oslobađaju kada organizam najmanje može da se brani", zaključuje prof. Tošović.

Tako svako od nas ostavlja trag na životnu sredinu produkujući otpad koji je izvor zagađenja i utoliko je gore ukoliko se taj otpad ne zbrinjava na adekvatan način.
Kod zatvaranja nesanitarne deponije ili smetlišta važno je da se površinski sloj prekrije vodonepropusnim materijalom da atmosferske padavine ne bi dolazile u kontakt sa otpadom i da se ne bi povećavala količina otpadnih voda na samoj deponiji. Prave se obodni kanali i izvlači gas sa smetlišta. Posle perioda od pet do deset godina prostor nekadašnjeg smetlišta može da se koristi za druge svrhe. Tako su i pojedini fudbalski tereni i aerodromi pravljeni na smetlištima, a u Beogradu je na otpadu podignut Sajam.