Insekti: istraživanja o oscilacijama u brojnosti

Istraživanje objavljeno u časopisu „Plos One" zasnovano je na radu desetina amaterskih entomologa širom Nemačke, koji su se striktno držali standardizovanih metoda u prikupljanju podataka još od 1989. godine.

Specijalni šatori postavljani su kako bi se prikupili primerci letećih insekata u 63 prirodna rezervata. Otkriveno je da je za 27 godina ukupna količina ulovljenih insekata opala za 76 odsto.

Prof. dr Milka Glavendekić, predsednica Entomološkog društva Srbije, smatra da navedene podatke treba posmatrati  kritički: „To istraživanje je rađeno samo jednom metodom koja ne može potpuno da pokrije sva staništa. U radu se navodi da je čak i u toku letnje sezone bilo 82 odsto manje insekata nego ranije, da je taj pad daleko veći, ali to je sasvim normalno. U toku letnje sezone mnogi insekti ne lete, oni su u drugim razvojnim stadijumima".

Podaci o smanjenju brojnosti insekata naterali su naučnike da izdaju ozbiljno upozorenje i ukažu na moguće posledice, budući da su insekti ključni za opstanak sveta, između ostalog, zbog toga što prenose polen i predstavljaju hranu za brojne životinje.

Prof. dr Glavendekić nas podseća da je prošle godine u julu u jednom bečkom časopisu objavljena informacija o drugačijim rezultatima istraživanja entomologa u Nacionalnom parku Bavarska šuma.

„Naučnici koji su koristili mnogo kompleksnije metode u entomologiji došli su do zaključka da je povećan broj retkih vrsta. Oni su bili iznenađeni dobrim rezultatima, tako da se, nekako, loše vesti brže prenesu nego dobre", kaže naša sagovornica.

Istraživanje brojnosti insekata zahteva decenije i kompleksnost

Istraživači objašnjavaju da su podatke prikupili u prirodnim rezervatima širom Nemačke, ali se rezultati mogu preneti i na sve delove sveta u kojima je razvijena poljoprivreda.

Pokušavaju da utvrde glavne uzroke oscilacija u brojnosti insekata. Dosad su uspeli da odbace čovekovo menjanje reljefa, kao i vremenske prilike, ali još čekaju tačne podatke o nivou pesticida.

Naši stručnjaci smatraju da takva istraživanja i njihovo objavljivanje ipak imaju ulogu da nas upozore da čuvamo insekte i njihova staništa, da vodimo računa o primeni pesticida i više koristimo alternativne metode zaštite bilja.

Istraživanja insekata predstavljaju obiman, višegodišnji i kompleksan posao, koji u Srbiji nije u potpunosti obavljen.

Profesorka kaže da je fauna insekata u Srbiji samo delimično istražena (neke grupe su dobro pokrivene, neke osrednje, a neke nimalo) i da bi bilo dobro da se u naučnim planovima i programima u budućnosti planira i rad na toj fauni.

Projekat Šumarskog fakulteta, uz podršku „Vojvodina šuma", rađen je u zaštićenom objektu u Obedskoj bari. „Hteli smo da istražimo diverzitet faune insekata u zaštićenim zonama i šumama u kojima se gazduje. Pokazalo se da ne možemo a prirori tvrditi da intervencije u šumama donose štetu za naselja zglavkara i insekata, već da sve zavisi od uslova staništa", rekla je prof. dr Glavendekić.