O čemu govorimo u snu

U snu govori 66,8% odraslih ljudi, a 6,3% to radi bar jednom nedeljno. Međutim, i pored učestalosti te pojave, malo naučnih studija je posvećeno govoru tokom spavanja. Prema grupi francuskih naučnika Univerziteta u Sorboni, fenomen je potcenjen, a njegovim proučavanjem može se dosta saznati o mnogim aspektima rada mozga. 

Istraživanje koje se bavilo analizom govora tokom spavanja objavljeno je u časopisu „Slip" („Sleep"). Obuhvatilo je 232 dobrovoljca koja su govorila u snu više od jednom nedeljno. Njih 129 je imalo poremećaje faza spavanja, 87 je mesečarilo, jedan je imao apneju, a samo petnaestoro je bilo zdravo.

Dobrovoljci su proveli nekoliko noći u laboratoriji. Dok su spavali, video-kamere su snimale njihovo ponašanje, a posebna oprema beležila je različite indikatore: palpitaciju, aktivnost mozga, pritisak u disajnim putevima.

Naučnici su beležili i analizirali sve što su dobrovoljci izgovorili, bez obzira na razumljivost izgovorenog. Tako je ustanovljeno da su ispitanici u 522 slučaja - mumlali,

šaputali, vrištali, smejali se; u 361 slučaju izgovorene su odvojene reči ili celokupne rečenice.

Skoro polovina izgovorenog bili su uzvici uznemirenja. Najčešća reč bila je „neˮ. Ukupno, reči negacije u različitim oblicima zabeležene su u 21,4% slučaja, dok je reč „daˮ izgovorena samo u 0,8%. Često izgovorene reči su: „ti", „ja", „mi"; glagoli „biti", „želeti", „govoriti", „čekati", „zaustaviti"... Registrovane su 703 osnovne rečenice, od kojih 156 nije sadržalo glagol. U sadašnjem vremenu bilo je 81,9% rečenica, 9,3% u prošlom, 4,2% u budućem.

U samo 12 slučaja bile su izgovorene uljudne reči i rečenice poput: „Izvinite", „Mogu li vam pomoći?", „Hvala", „Oprostite za ono što sam uradio". Mnogo češće su izgovorene uvredljive reči.

Muškarci su pričali više i često su koristili opscen rečnik. Tokom istraživanja je praćena i aktivnost mozga (EEG) dobrovoljaca koji su spavali. Otkriveno je da je Brokin region, koji je u budnom stanju povezan sa motoričkom organizacijom govora, veoma aktivan i tokom razgovora u snu. Takođe, povećana je i aktivnost u Vernikeovom regionu, koji učestvuje u procesu razumevanja i asimilovanja govora.

Naučnici su bili iznenađeni brojem uvredljivih reči. One se običnom govoru manje koriste nego u snu. Pretpostavlja se da je razlog toj pojavi slabljenje kontrole govora za vreme spavanja.

Autori studije zaključili su da „složenost govora ukazuje na to da mozak dok ʼspavaʼ ostaje sposoban za složene aktivnosti iako je artikulacioni sistem delimično oslabljen".

Ipak, zbog malog uzorka ispitanika, studija ima znatna ograničenja u tumačenju. Autori istraživanja smatraju da bi za pouzdanije zaključke bilo potrebno posmatrati najmanje hiljadu ispitanika u trajanju od nekoliko noći.

Priredila Blaženka Bijelić