Religija i srpski zidari

Ono što je manje poznato, a čuva se u dokumentima u Arhivu Jugoslavije, Fond 100, odnosi se na pojedine delove koji su u vezi sa odnosom slobodnih zidara prema religiji. Postoje kontroverze u vezi sa religijom i slobodnim zidarstvom. Mi navodimo citate koji govore sami za sebe.

Prvo, rečenica iz pisma Pavla Horstiga Jovanu Aleksijeviću od 15. januara 1907, koja glasi:
„U prilogu šaljem ti jednu pozivnicu za braću, da me počaste svojim dolaskom u crkvu prilikom venčanja mog sina."

Pavle Horstig je bio pukovnik srpske vojske, rođen u Pruskoj, starešina lože „Pobratim" i doživotni starešina. Njegov portret nalazio se u sedištu Velike lože Srbije (kasnije Velika loža „Jugoslavija"), koju su okupatori opljačkali 1915. godine. Tada je nestao njegov portret, kao i skulptura Đorđa Vajferta u prirodnoj veličini. Trebalo bi da pozivnica za venčanje sina u crkvi dovoljno govori o njegovom odnosu prema veri.

Drugi primer je iz „arhitektonske table" sa masonskog rada lože „Pobratim" 30. novembra 1909. Starešina Manojlo Klidis se obratio prisutnima:

„Draga braćo, mislim da okončam naš rad i pre nego što to učinimo, želim da vas obavestim da Sv. Nikolu slave sledeća braća: Pera Šreplović, Miša Cukić, Jova Aleksijević, Miljko Aleksijević, Dušan Radivojević, Todor A. Vasojević i Žika Milosavljević. Molim da to imate u vidu kada budete usklađivali svoje profane i masonske obaveze."
Iz navedenog je jasno da su iz lože „Pobratim" sedmorica „braće" slavila Sv. Nikolu.

Treći primer je takođe iz 1909. godine, preuzet iz „arhitektonske table" od 21. decembra:
„Zastupnik stolnog starešine čestitao je braći praznike i napomenuo da Sv. Stevana slavi brat Staša Binički, koga treba posetiti."
Staša Binički je znameniti srpski kompozitor, autor opere „Na uranku" (po nekim autoritetima to je prva srpska opera) i legendarnog „Marša na Drinu". Ne bi trebalo ispustiti iz vida da je „stoni starešina" preporučio braći da odu kod njega na slavu.

Sledeći primeri na određeni način govore o odnosu srpskog slobodnog zidarstva prema religiji uopšte, a ne samo praznovanju. On se nalazi u izveštaju o radu „Pobratima" u 1910. godini:

„Brojno stanje aktivnih članova lože ʼPobratimʼ povećano je u toku 1910. god. za jedanaestoro Braće, koja su primljena sledećim redosledom: Jovan Aleksić 15. marta, Miroslav Pop-Dragić 8. aprila, Damjan Branković 3. maja, dr Dušan Čelić 3. maja, Aca B. Dinić 4. oktobra, Mirko Šunjević 4. oktobra, Arhimandrit Platon 11. oktobra, Obrad Boljarić 18. oktobra, Aleksandar Ilić 10. novembra, Vojislav Reljić 9. decembra, Sima Dimitrijević 9. decembra."

Na spisku novoprimljenih je i arhimandrit Platon, kasnije vladika banjalučki, koga su ustaše ubile i bacile u reku Vrbanju 1941, jer nije hteo da ostavi svoje vernike i vrati se u Srbiju.

U izveštaju za 1910. godinu zabeleženo je da je arhimandrit Platon bio veoma aktivan.
„Brat ARHIMANDRIT PLATON, najpre preko brata Čede Petrovića, kasnije samostalno, pokretao je i u profanom svetu poznato Dečansko pitanje. Posle opširnog informisanja s njegove strane loža je preuzela na sebe da sa Velikim Orijentom Otomanskim u Carigradu pokuša da ovom pitanju da određeniji pravac, kako bi se ta naša najveličanstvenija bogomolja vratila ponova u srpske ruke..."

Za autora izveštaja Dečani su „naša najveličanstvenija bogomolja". Masoni su, na inicijativu arhimandrita Platona, preko braće u Turskoj preduzimali korake da se Dečani vrate Srbima.
Uvek bi trebalo biti na oprezu i ne izjednačavati deo sa celinom. Ni više delova ne mora da znači da je slika potpuna, mada preciznija jeste, naročito ako delovi nisu u suprotnosti sa suštinom celine.

Ima i drugih primera koji svedoče o odnosu dva pojma i dve organizacije.

Možda može biti od pomoći činjenica, koja se nalazi u relevantnoj literaturi, da se pripadnici „plave" ili „jovanovske" masonerije zaklinju na Bibliji koja je otvorena na Jevanđelje po Jovanu.