Budućnost dlake

Postoji jedno široko rasprostranjeno verovanje ‒ da je čovek životinja koja je izgubila krzno. Ali nije tako. Mi zapravo imamo drugačiju vrstu maljavosti od vrstâ koje su nam bliske, kao što su šimpanze i druge vrste primata.

A zašto onda imamo dlake? Naprosto, zato što pripadamo klasi sisara. Te vlasi, koje se pojavljuju po čitavom telu, služile su za termoregulaciju svim životinjama koje znamo kao sisare, a koje postoje već najmanje sto pedeset miliona godina.

Dlake ljudskih bića su kraće i tanje nego kod ostalih sisara, a i drugačije su raspoređene. Najviše su koncentrisane na glavi, kako bi štitile dragoceni mozak. Ali baš kao i majmuni, imamo iste zone bez dlaka: sluzokožu, dlanove i tabane.

Računa se da su se pre dva miliona godina pojavili ljudi, vrsta nazvana Nomo. Do tada, vrste bliske nama, kao što su australopiteci, na primer, čuvena Lusi, imale su, kako se smatra, dlakavost nalik današnjim šimpanzama. Kad su se pojavili visoki ljudi, zvani Nomo ergaster, napustili su svet šuma i nastanili se u savanama. Pošto su dosta trčali, noge su im bile dugačke, stopala kratka, figura izdužena, ruke kraće. Trebalo je izbaciti proizvedenu toplotu a dlakavost je predstavljala prepreku.

Od praistorije do danas ljudska vrsta prešla je dugačak put da se „izdigne" iz prirode, a jedan od načina bio je i da se vremenom oslobađa dlaka. U kulturološkom obrascu savremenog sveta, maljavost je postala sinonim za primitivizam, i trebalo je se rešiti što pre. Međutim, priroda nas još jednom upozorava da ćemo mudrost kao vrsta steći tek živeći u skladu s njom, a ne bekstvom od nje. Srećom, nauka je na pragu revolucionarnog otkrića koje bi trebalo da zaustavi ovaj pohod.

Naime, već uveliko traju istraživanja o mogućnosti rekonstrukcije cele kože, sa žlezdama i dlakama, a najveći saveznik istraživača u tom eksperimentu je upravo folikul dlake.

Budući da je folikul dlake mikroorgan koji se obnavlja, on sadrži matične ćelije koje su u našem organizmu zadužene za obnavljanje određenih tkiva. Na primer, upravo dok čitate ovaj članak naša krv se obnavlja, kao i površina creva, površina kože, površina oka... I folikul dlake prolazi kroz faze, kroz cikluse tokom kojih proizvodi dlaku, pa prestane, pa nastavi. Da bi folikul obavljao taj posao, potrebne su mu matične ćelije. Broj tih ćelija varira u zavisnosti od veličine folikula, i u zavisnosti od vrste sisara.

Zato, vratite se staroj modi: ljudska maljavost je i praktična i zgodna!