Dve hiljade godina star geoglif orke pronađen u pustinji Perua

Arheolog Džoni Isla, predsednik Sekretarijata za kulturu provincije Ika, koja obuhvata doline Palpa i Naska, objasnio je da je prvi put pre četiri godine video fotografiju predstave orke. Uočio ju je dok je proučavao studije o geoglifima na Nemačkom arheološkom institutu u Bonu. Fotografija se pojavila u arheološkom katalogu geoglifa štampanom 1970-ih godina, koji je bio zasnovan na istraživanjima nemačkih arheologa u dolinama Palpa i Naska sprovedenim tokom šezdesetih godina prošlog veka. Ali lokacija i veličina geoglifa orke nisu bili dobro opisani u katalogu, istakao je Isla. Iz tog razloga je mesto na kome je crtež pronađen, 400 km južno od Lime, u dolini Palpa, do tada bilo nepoznato lokalnom stanovništvu i naučnicima.

Po povratku u Peru, Isla je potražio geoglif na aplikaciji Google Earth, a potom je krenuo da ga traži i pešice, u čemu je uspeo nakon nekoliko meseci, u januaru 2015. godine. Tako su posle više od 50 godina arheolozi ponovo otkrili džinovsku predstavu kita ubice urezanu u padinu pustinje u oblasti Palpa na jugu Perua.

Umetničke predstave orke

Pošto je dokumentovao ponovno otkriće geoglifa, Isla je u martu i aprilu ove godine predvodio tim od šest stručnjaka iz Ministarstva kulture Perua u nastojanju da očiste i restauriraju crtež. Pre restauracije, geoglif je vremenom, usled erozije, polako bledeo i nestajao. To što je urezan na kosoj padini, a ne na ravnoj površini kao Naska linije, učinilo je da bude podložniji oštećenjima. Isla tvrdi da bi pre restauracije, laiku, koji nije znao šta da traži, bilo teško da uoči geoglif, što je doprinelo tome da skoro pola veka bude izgubljen za javnost.

Predstava orke je tzv. negativni geoglif, znači da je nastao tako što su njegovi tvorci odstranili tanak sloj kamena kako bi napravili konture ove životinje. Sličnu tehniku koristili su predstavnici kulture Naska da bi izradili geoglife u periodu od oko 100. g. p. n. e. do 800. g. n. e.

Suprotno tome, neki delovi orke, kao što su oči, stvoreni su slaganjem kamenja. Tu tehniku, tzv. pozitivnog geoglifa (gde se elementi prirodnog materijala, kao što su kamenje, šljunak, glina ili sl. dodaju kako bi se stvorila neka predstava), koristili su pripadnici starije kulture Parakasa, koji su naseljavali ovu regiju između 800. g. i 200. g. p. n. e.

Ispitivanje zemljišta ukazuje da je geoglif orke nastao oko 200. g. p. n. e. Po mišljenju arheologa Markusa Rajndela iz Nemačkog arheološkog instituta, stil crteža i njegova lokacija na padini, a ne na ravnom tlu, navode na zaključak da je to možda jedan od najstarijih geoglifa u ovoj oblasti.

Kultura naroda Parakas

Kultura Parakas se razvila u dolinama provincija Činča, Pisko i Ika, severno od Palpe, posle 800. g. p. n. e. a kasnije je obuhvatila i doline u Naski i Palpi. Njihovim teokratskim društvom vladali su sveštenici. Glavna privredna grana bila im je poljoprivreda, a napravili su i značajan napredak u proizvodnji keramike i tekstila.

„Pejzaž oblasti u kojoj se nalaze geolifi Naske i Palpe u osnovi odgovara priobalnoj pustinji, severno od pustinje Atakama, koja je presečena dolinama malih oazaˮ, rekao je Isla. „Ljudi su živeli na obodima dolina i koristili su padine i platoe pustinje da bi pravili geoglife."

Geoglifi Palpe i Naske pokrivaju površinu veću od 450 kvadratnih kilometara. Njihova tačna svrha ostaje misterija, ali arheolozi smatraju da su slike pre svega religiozni simboli.

Isla i Rajndel istražuju oblast Palpa od devedesetih godina prošlog veka i pronašli su više od hiljadu geoglifa, od kojih su neki duži od 400 metara.