Organska hrana – gde je istina

U jednoj studiji Univerziteta Njukasl analizirali su podatke 343 studije i otkrili da organski kultivisani usevi sadrže do 60 posto više antioksidansa od uobičajeno uzgojenih useva ‒ što je jednako tome da pojedete dodatnu porciju voća ili povrća dnevno. Kako je rečeno, antioksidansi su dobri zato što razgrađuju slobodne radikale, za koje se zna da oštećuju DNK i povećavaju mogućnost genetskih mutacija. Ali nije jasno da li je ishrana sa više antioksidansa zaista dobra za čoveka. Zapravo, postoje snažni dokazi koji upućuju na suprotno.

Izveštaj međunarodno prepoznate institucije „Kokranˮ, koja uspostavlja najviši standard u zdravstvenoj zaštiti zasnovanoj na dokazima, otkrio je da umesto da poboljša zdravlje, uzimanje antioksidansa u suplementima zapravo povećava stopu smrtnosti. Naime, dok su slobodni radikali u visokim koncentracijama štetni, u manjim količinama mogu biti korisni.

Ista studija Univerziteta Njukasl otkrila je da u poređenju sa konvencionalno uzgojenim usevima, organski gajena hrana sadrži manje teških metala, poput kadmijuma. Tome je, moguće, doprinela smanjena upotreba pesticida, ali u pitanju mogu biti i prirodne varijacije u tipovima useva ili razlike u klimi i tipu tla.

Druga glavna prednost organske proizvodnje je u navodnom pozitivnom uticaju na okolinu. Sigurno, neke prakse na organskim farmama, poput rotacije useva i odstupanja od monokulture, čine dobro za okolinu. Ali zato što je prinos organskih farmi manji od konvencionalnih farmi, to znači da zapravo zahtevaju više prostora za dobijanje iste količine useva i da veće zemljište mora biti očišćeno.

Dakako, industrijalizacija poljoprivrede je u velikoj meri štetna za okolinu. Ali druge tehnologije, poput genetičke modifikacije useva, imaju potencijal da naprave razliku. Usevi mogu biti „dizajnirani" tako da daju više plodova, odupiru se određenim štetočinama i sadrže više nutrijenata, a sve to bi bilo vrlo korisno. U osnovi, nije sasvim jasna situacija. Organska hrana nije objektivno bolja za okolinu, ali nije ni lošija. Dakle, ako usevi nisu nužno bolji za naše zdravlje ili okolinu, zbog čega ljudi misle da jesu?

Pa, to bi moglo imati veze sa „halo efektomˮ. Efekat je povezan sa načinom na koji ljudi procenjuju koliko je neka hrana zdrava na osnovu samo jedne tvrdnje. Na primer, mnogi potrošači zaključuju da prehrambeni proizvodi sa „malim procentom masnoćeˮ imaju manje kalorija, pa ih unose u većim količinama. Uticaj tog posebnog psihološkog efekta organske hrane već je testiran. Naučnici sa Univerziteta Kornel podvrgavali su učesnike tzv. dvostrukom slepom ispitivanju ukusa: ponudili su im „običanˮ keks, jogurt i čips i zamolili ih da ih uporede sa istim „organskimˮ namirnicama. Zapravo je sva testirana hrana bila organska, ali javnost je u većini slučajeva procenila da hrana sa organskom oznakom ima manje kalorija, manji udeo masnoća i više vlakana. Takođe, rekli su da bi platili više za organsku hranu, iako nisu osetili značajnu razliku u ukusu između proizvoda.

Američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA) izjavilo je da službeno označavanje hrane kao „organskeˮ u SAD ne garantuje da su proizvodi sigurniji, boljeg kvaliteta ili da su hranljiviji. Čak je bilo reči i da se označavanje razvilo delimično kako bi se podstakla prodaja domaćih organskih useva.
„Dozvolite mi da budem jasan: oznaka organskog je marketinški alatˮ, rekao je ministar poljoprivrede Den Glikman kada je u igru stupio novi sistem označavanja organskih proizvoda koje je pokrenulo Ministarstvo. „To nije izjava o bezbednosti hrane, niti ʼorganskoʼ govori išta o hranljivosti i kvalitetuˮ, poručio je.

Takođe, vredi istaći da mnogi ljudi veruju da je organska hrana uzgojena bez pesticida. Ipak, organska hrana ne koristi sintetičke pesticide, ali poljoprivrednici mogu koristiti koliko god „prirodnihˮ pesticida žele. I kao što se često ističe, samo zato što nešto dolazi iz prirode ne znači da je dobro za nas. Organska hrana možda ima više nivoa određenih nutrijenata, ali te razlike mogu biti i do prirodne varijacije, i ne postoji dokaz da će konzumacija većih količina organske hrane biti bolja za zdravlje. Neke poljoprivredne prakse su bolje za okolinu, ali istovremeno, neke druge su lošije. I na kraju, percipirane koristi organske hrane mogle bi biti upravo to ‒ samo percipirane.

Priredio: Branislav Jarić