Ešer između nauke i umetnosti

Proučavajući umetnički opus holandskog grafičara Morisa K. Ešera (1898‒1972), otkrivamo u njegovim radovima neverovatnu vizualizaciju matematičkih i fizičkih principa. Stoga ne čudi što su njegovu umetnost najviše cenili i shvatali pre svega naučnici.

Umetnost i nauka, dva naizgled različita sveta, spojena su u jedinstveni svet Ešerovih ideja (hol. Maurits Cornelis Escher). Sferična ogledala, perspektiva, simetrija, konkavni i konveksni oblici, poliedri ili Mebijusova traka, geometrija ‒ prepoznaju se u njegovim radovima. Mnogi ga ubrajaju među „umetnike-naučnike" poput Leonarda da Vinčija, Albrehta Direra, Pjera dela Frančeske, Kazimira Maljeviča, Vasilija Kandinskog, Pita Mondrijana, Jozefa Albersa i drugih.

Svoju kreativnost i opservacije utisnuo je u drvoreze i litografije. Odakle je crpao ideje?

Primera radi, kada je dvadesetih godina prošlog veka posetio Španiju, bio je opčinjen geometrijskim motivima koje je video u mavarskom zamku u Alhambri. Tako je umesto apstraktnih geometrijskih figura počeo da formira šare sa motivima anđela, đavola, guštera, riba, ptica, insekata... Te figure su bile povezane i grafički i konceptualno. Da bi ideja bila jasnija, dobro je pogledati bilo koji rad iz serije Metamorfoze 1967‒68. godine.

Struktura kristala je takođe doprinosila kompleksnom pristupu u stvaranju.
Pedesetih godina prošlog veka inspirišu ga naučni radovi kanadskog matematičara Harolda S. Koksetera, koji je povezivao matematiku i muziku i razvio sistem podele ravni. Tada nastaje ciklus od četiri drvoreza Granica, 1959. godine.

Osim sa Kokseterom, dugogodišnje prijateljstvo i saradnju na kreativnom polju ostvario je i sa engleskim matematičarem i fizičarem Rodžerom Penrouzom. Rezultat njihove razmene ideja ogleda se u grafikama Penjanje i silaženje i Relativnost, koje izazivaju posmatračevo oko na drugačije poimanje stvarnog sveta izvrtanjem percepcije prostora nalik optičkim iluzijama.

Takođe, Moris Ešer je inspirisao ljude iz (naučnog) akademskog sveta poput Stivena Hokinga, Karla Sezana ili Daglasa Hofstatera, koji su koristili njegove ilustracije za objašnjenje naučnih teorija.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.