O diskriminaciji Srba u BiH

Tragičan je bio prosvetni, kulturni, ekonomski položaj naroda. To je M. J. ilustrovao sledećim podacima: „Za vreme rata izdaci za žandarmeriju u Bosni iznose 8.753.189 kruna, a za škole 675.000. Posle 40 godišnjeg ʼkulturnog radaʼ dolazila je u Bosni jedan škola na 4050 stanovnika. Nije čudo što je u najviše jugoslovenskih krajeva u Monarhiji analfabetizam strašno veliki, većinom 60‒70 odsto, u Bosni čak 90 odsto. Ali ako na primer priredi kakvo akademsko društvo tečaj za nepismene u Bosni (pa i u Južnoj Ugarskoj) onda se to policijski progoni kao ʼpanslavističko bunjenjeʼ.ˮ

I danas su sačuvane mnoge lepe građevine u BiH iz perioda austrougarske okupacije i aneksije, što se navodi kao simbol opšteg ekonomskog i kulturnog napretka, ali „brat" M. J. je predočio „braći" iz lože u Lucernu činjenice koje na drugi način ilustruju ulepšanu sliku o opštem napretku koji je doneo okupator.

„Gradnja strategijskih železnica, na primer od Sarajeva do srpske granice, koštala je (160 km uzani kolosek) 78 miliona kruna, dakle pola miliona po kilometru uz jeftinu radnu snagu i materijal. Naprotiv, jugoslovenske zemlje u Monarhiji nemaju prave železničke veze međusobom. Dalmacija sa svojim krasnim od prirode stvorenim lukama nema nikakve veze sa svojim zaleđem Bosnom, nikakve sa Hrvatskom; zato su morale tu za vreme ovog rata stotine ljudi pomreti od gladi.

Mađarska železnička tarifa ima naročitu zadaću da otežava trgovački promet između pojedinih jugoslovenskih krajeva i da ih izoluje i priveže uz Peštu. Ova politika ne dopušta nijednom domaćem preduzeću, ni u industriji ni u trgovini, da napreduje, ili samo uz mnogo skuplje pogodbe. Prirodna blaga, na primer šume i odlični duvan, iskorišćuju stranci na štetu domaćeg stanovništva. Isto tako iskorišćuje financijalno Ugarska Hrvatsku, koja ima neku privrednu autonomiju."

Pritajeno etničko čišćenje i izmena strukture stanovništva

Masoni su u Lucernu upoznati i sa izmenjenom slikom strukture stanovništva u vreme austrougarske vlasti do početka Prvog svetskog rata, što je posledica takve ekonomske i kulturne politike.

„Staro uređeno domaće stanovništvo seli se u Ameriku, a privilegisani i od vlade na sve moguće načine favorizirani Mađari i Nemci naseljavaju se u zemlji; tako se, na primer, poslednjih 20 godina naselilo trajno u Bosnu preko 100.000 mađarskih seljaka, u Hrvatsku gotovo isti broj."

Posledice takve politike ostale su dalekosežne. Svako ko bi pokušao da popravi težak položaj lokalnog stanovništva bio je obeležen najtežim optužbama.

Strah od jugoslovenskog pijemonta

Prema Srbima se vodila propagandna borba ‒ opravdani zahtevi, pre svega mladih ljudi, za autonomiju u školstvu, štampi, kulturi i drugim društvenim oblastima kvalifikovani su kao velikosrpska propaganda i velikosrpska hegemonija. To je naročito bilo izraženo posle Majskog prevrata 1903. i dolaska dinastije Karađorđević na presto. Srbija je bila izolovana i ekonomski blokirana. O tome je M. J. govorio:

„Austrija je videla u Srbiji eventualni budući Pijemont Jugoslovena, zato je gledala da malome susedu učini život što težim, da ga dovede do uverenja da mala zemlja ne može imati državne nezavisnosti, i da je za ratarsku zemlju samo besmislen luksuz hteti voditi rođeni nacionalni život. Srbiju su šikanirali naročito ekonomski. Zatvaranje austrijskih pijaca za srpsku stoku, najunosniji izvozni artikal, trebalo je da zemlju poljulja. Zabranjivan je i prolaz srpske stoke za Nemačku. A u isto doba trebala je Srbija da nabavlja industrijske produkte u Austriji. Nastao je carinski rat između Srbije i Austrije."

Govor koji je M. J. održao u maju 1918. bio je prosleđen Velikoj loži Švajcarske „Alpina". To je bila jedna od akcija koju su preduzeli u Švajcarskoj za vreme Prvog svetskog rata. Ime brata M. J. saopštićemo na kraju „serijala".