Svetska konferencija naučnih novinara iz ugla stipendiste

Stipendija za studente i mlade novinare: o čemu je reč?

Nekoliko meseci pre događaja organizatori su raspisali konkurs za dve stipendije: jednu, posvećenu iskusnim naučnim novinarima, i drugu, namenjenu osobama koje se tek predstavljaju u toj oblasti. Stipendija koju sam dobila bila je namenjena svim studentima koji žele da postanu naučni novinari, kao i naučnim novinarima koji su završili studije pre najviše dve godine. Od 167 prijavljenih, odabrano je dvadeset dvoje mladih iz svih krajeva sveta koji treba da u svojim matičnim zemljama približe javnosti naučne teme na kvalitetan način.
Pored prisustvovanja svim predavanjima na Konferenciji, dobili smo mogućnost da prođemo četvoročasovnu obuku koju su vodili naši mentori, naučni novinari i predavači na Univerzitetu Santa Kruz ‒ Robert Irion i Dijego Graglija. Svaki student-stipendista je bio zadužen za izveštavanje o dve sednice sa Konferencije, a bio mu je dodeljen urednik koji će te dve priče korigovati. Ti izveštaji su objavljeni na zvaničnoj veb-stranici Konferencije. Tokom pet dana rada sa učesnicima, Robert i Dijego su nastojali da pokažu da nesigurnost ne treba da predstavlja prepreku za napredovanje u karijeri „frilensera".

Most između nauke, novinarstva i javnosti

Konferencija je zvanično počela u četvrtak, iako su se dan ranije održala dva „pre-conference" treninga: „Džek F. ili radionica naučnog novinarstva" za novinare iz Latinske Amerike, i „Dostizanje održive poljoprivrede" ‒ trening namenjen novinarima iz Afrike i Azije.
Sam program je bio raznovrstan, i pokrivao je ne samo široku paletu naučnih oblasti već i različite pristupe tim temama ‒ kako iz ugla naučnih novinara tako i iz ugla samih naučnika. Posebna pažnja je posvećena temama koje su povezane klimatskim promenama i medicinskim dostignućima. Kao posebna kategorija izdvojile su se sednice posvećene samim problemima unutar nauke i naučnog izveštavanja: etički aspekti naučnih otkrića, pitanja diskriminacije u naučnoj zajednici, stvaranje prostora u naučnim publikacijama za mišljenja urođeničkih naroda itd.

Paralelno sa sednicama, prisutni su imali priliku da zađu i u izložbeni deo Konferencije, u kojem su partnerske organizacije predstavljale svoje usluge i dostignuća. Sa kafom u jednoj, a vizitkartom u drugoj ruci, u hodu ste mogli upoznati kolege iz ostatka sveta, kupiti stručnu literaturu, i saznati o programima koji bi vam omogućili dalje akademsko i profesionalno usavršavanje.

U nedelju su predavanja bila smeštena na partnerskim univerzitetima, pa su učesnici mogli da biraju da li će dan provesti u kampusu Univerziteta San Francisko ili Univerziteta Berkli. Originalne radionice „Ručak s naučnikom" omogućile su svim gostima da poslušaju predavanje naučnika iz oblasti koja ih zanima tokom pauze za ručak.

Učenje i van konferencijske sale

Mini-prašume na zatvorenom, uzbudljivi eksperimenti iz fizike i hemije koji razgale čak i odrasle ‒ večernji program Konferencije od petka do nedelje zaista je prisutnima pokazao kako fizički iskusiti nauku u San Francisku na najbolji način.
Gala veče održano je u petak, na Kalifornijskoj akademiji nauka. Slogan događaja je bio „Od farme do stola", pa su svi učesnici Konferencije imali priliku da probaju raznovrsne specijalitete kalifornijskog multikulturalnog miljea.
Svečano zatvaranje naučnog skupa upriličeno je u „Eksploratorijumu" (engl. „explore" ‒ istražiti), koji je „Njujork tajms" nazvao „najvažnijim naučnim muzejom još od sredine dvadesetog veka".

Poslednji programski dan bio je namenjen za tzv. aktivno opraštanje, odlaskom na jednodnevni izlet. Svaki naučni novinar, bez obzira na polje izveštavanja, mogao je naći program u skladu sa svojim afinitetima. Put u Silicijumsku dolinu podrazumevao je posetu fabrici „Iks" (bivši „Google X"), koja je „Alfabetov" ogranak za inovacije. Reč je o fabrici u kojoj se traže inovativna rešenja za svetske probleme. Kako nam je jedan od osnivača, Astro Teler rekao - njegovi zaposleni se ne takmiče sa drugim kompanijama iz te oblasti, već sa samim problemom koji nastoje da reše. Predstavio nam je životnu filozofiju zaposlenih u toj kompaniji, kao i neke od najvećih izuma na kojima su radili, ili trenutno rade. Oni uključuju automobil koji se sam vozi, zmaj-vetrenjaču „Makani", koja proizvodi električnu energiju na održiv način, i „Loon" ‒ balon koji donosi internet i u najudaljenije delove sveta, bez potrebe za postavljanjem stubova na tlu. U vremenima kada poplave za samo nekoliko dana uspevaju da ponište vekove civilizacijskog napretka, „Loon" se pokazao kao efikasan način da se ljudi povežu sa svojim bližnjima u ugroženim područjima i pomognu im da dospeju na bezbedno. Deo prezentacije posvećen je pitanjima publike, a zatim je usledila tura kroz „mini-muzej" fabrike „Iks" („X").

Politička strana priče

Uporedo sa Konferencijom, održano je i godišnje generalno zasedanje Svetske federacije naučnih novinara (WFSJ). Tom prilikom je objavljeno da će se naredna, jedanaesta po redu Svetska konferencija naučnih novinara održati u Lozani, u Švajcarskoj, od 1. do 5. jula 2019. Manifestacija će biti organizovana udruženim snagama švajcarskog, francuskog i italijanskog udruženja naučnih novinara, a poseban deo programa biće usmeren na naučno novinarstvo u regionu Balkana.

*Autorka je dobitnica studentske stipendije Svetske konferencije naučnih novinara.