„Voli te Vinsent...ˮ

Uz Sezana i Gogena, Vinsent van Gog, holandski postimpresionista, imao je presudni uticaj na slikare 20. veka, naročito na foviste i ekspresioniste.

Smatra se jednim od najvažnijih slikara zapadne umetnosti. Muzej Van Goga u Amsterdamu jedan je od najposećenijih svetskih muzeja. Njegova slika „Zvezdana noć", nalazi se u njujorškom muzeju „MoMa", a „Crveni vinograd" u moskovskom Puškinovom muzeju.

Naš Narodni muzej poseduje sliku „Seljanka" iz ranije faze Van Gogovog stvaralaštva. Van Gogovi „Irisi" prodati su u aukcijskoj kući „Sotbi" australijskom milioneru za 53,9 miliona dolara. „Suncokreti" su dostigli cifru od šezdeset dva miliona dolara, a jedan od dva portreta dr Gašea ‒ 82,5 miliona dolara.

Pisma Teu

Vrata intimnosti tog neshvaćenog genija bila su odškrinuta malobrojnima. Poznato je da se svađa sa Gogenom završila Vinsentovim samoranjavanjem, odsekao je brijačem sebi uvo. Biografi su umetnikovo ponašanje povezivali sa depresijom, šizofrenijom, autizmom, epilepsijom.

Brat Teo van Gog je bio jedan od retkih koji mu je pružao moralnu i finansijsku podršku. Njih dvojica su razmenili oko osam stotina pisama. Vrlo brzo posle tragične smrti, 1890. god., Van Gog je postao arhetip neshvaćenog i nesrećnog genija koji je išao ispred svog vremena. Animirani film „Loving Vincent" biće omaž kakav do sada nijedan umetnik nije dobio.

Film sa 65.000 ulja na platnu

Za taj film, više od stotinu umetnika iz celog sveta već je naslikalo 65.000 ulja na platnu. Na tom projektu radi se već pet godina. Dorotea Cobjela, rediteljka i slikarka, započela je film sa ambicijom da bude sedmominutni animirani film. Kada je shvatila da će joj biti potrebno još 80 godina da ga završi, u pomoć je pritekao Hju Velčmen, dobitnik „Oskara" za animirani film „Peća i vuk".

Velčmen kaže da producenti, finansijeri i zaposleni u industriji animiranog filma smatraju taj projekat pravom ludošću. On ga, međutim, najavljuje kao prvi animirani film u potpunosti zasnovan na slikama u tehnici ulja na platnu. Glavni studio je u Gdanjsku, u Poljskoj, a od 5.000 kandidata koji su se prijavili na konkursu, odabrano je četrdeset pet.

Zahvaljujući reportaži Bi-Bi-Sija, gledaoci mogu da prate kako izgleda realizacija tog zahtevnog dela. Glumci se snimaju ispred zelenog platna, zatim slikari koriste konture snimljenih glumaca da bi naslikali prostor u kome se odvija scena, u Van Gogovom maniru. Kamerom se snima platno i automatski povezuje u sekvence.

Robert Gulazik, glumac koji igra Van Goga, kaže da mnogi slikari koje je upoznao na setu poznaju njegovo lice bolje nego on sam. „Slikam te već šest meseci", rekli bi. Za svaku sekundu tog animiranog filma potrebno je dvanaest naslikanih ulja.

Praktično, slikari rade na životopisu Van Goga. Na njihovim slikama, koje se moraju u nijansu poklopiti sa Van Gogovim stilom, prikazane su scene iz života, ali i tragična smrt, koja ima i svoju nezvaničnu verziju.

Zvezdani časovi

„Prava umetnost je voleti ljude", napisao je usamljeni Vinsent u jednom pismu. Dok je kroz prozor sanatorijuma u Sen Remiju, u Provansi, gledao i slikao zvezdanu noć, verovatno nije mogao ni da zamisli da će jednoga dana stotinu slikara istovremeno pokušavati da podražava njegov čuveni dramatični potez četkicom, da će svakodnevno proživljavati njegove sumnje, poraze, razočaranja, rastrojstva.

U njihovom radu nema mesta sujeti, ni individualnom izrazu, sve je podređeno filmu, omažu velikom slikaru i nesrećnom čoveku. Pa, ima neke pravde u tome...

Priredila: Mirjana Bjelogrlić