Priroda u službi zdravlja: banje, spa i velnes

Terapijsko delovanje banjsko-klimatskih ili prirodno-lekovitih činilaca utiče na više sistema ili na ceo organizam. Lekovi, tj. farmakološki preparati, imaju uglavnom selektivno dejstvo na pojedine sisteme u organizmu, što ih i čini delotvornijim u lečenju pojedinih bolesti. Međutim, prirodni lekoviti faktori su neškodljivi, a mogu da budu vrlo korisni, pogotovo u prevenciji bolesti.

Pod uticajem prirodnih lekovitih činilaca menja se reaktivnost ćelija, tkiva, organa, različitih funkcionalnih sistema u organizmu, prevashodno kroz izmenu ćelijskog i tkivnog metabolizma. Takvo polifiziološko dejstvo objašnjava se složenim fizičkim osobinama i hemijskim sastavom prirodnih lekovitih činilaca. Tako kod mineralnih voda uticaj imaju soli, gasovi, mikroelementi, temperatura, hidrostatski pritisak, sila potiska, elektrosomatske pojave i drugo. Na taj način jedna mineralna voda deluje na različite sisteme i može da leči različita oboljenja.

„Prvo što treba da zna svaki čovek ‒ prirodni lekoviti činioci deluju isključivo tamo gde se pojavljuju ‒ u prirodi", kaže prof. dr Milisav Čutović, balneoklimatolog. „To je najlakše shvatiti kad je klima u pitanju, jer je svakom jasno da ne može u kesu da spakuje klimu. Ali zato imamo pravu pomamu da ljudi nose vodu kući da je tamo piju", dodaje.

Međutim, korišćenje prirodnog lekovitog faktora treba da bude u sredini u kojoj se on i pojavljuje. Zašto je to tako? Zato što su hemijska jedinjenja odgovorna za korisne efekte u organizmu kratkog trajanja i u dodiru sa kiseonikom se hemijski transformišu, dezaktivišu se, izbaci se iz aktivnosti upravo ono zbog čega je taj prirodni faktor koristan i lekovit. Zato se ne mogu nositi kući, to je onda terapijsko obesmišljavanje tih činilaca.

Tragovi o korišćenju mineralnih voda kod nas sežu još u rimsko doba i mogu se naći u mnogim našim banjama: Vrnjačkoj, Mataruškoj, Sijarinskoj, Zvonačkoj, Gamzigradskoj, Sokobanji i drugim. Upotreba mineralnih i lekovitih voda prisutna je i kroz srednji vek, kada su mnoge manastirske zadužbine podignute nedaleko od mineralnih izvorišta. Kroz turski period takođe je negovan kult vode i zidani su hamami. Moderna balneologija u Srbiji počinje od 1834. godine, kada knez Miloš daje nalog da se obave stručne analize mineralnih voda.

Tragovi o korišćenju mineralnih voda kod nas sežu još u rimsko doba i mogu se naći u mnogim našim banjama: Vrnjačkoj, Mataruškoj, Sijarinskoj, Zvonačkoj, Gamzigradskoj, Sokobanji i drugim. Upotreba mineralnih i lekovitih voda prisutna je i kroz srednji vek, kada su mnoge manastirske zadužbine podignute nedaleko od mineralnih izvorišta. Kroz turski period takođe je negovan kult vode i zidani su hamami. Moderna balneologija u Srbiji počinje od 1834. godine, kada knez Miloš daje nalog da se obave stručne analize mineralnih voda.

Uzorci su se slali u Beč, sedište Austrougarske monarhije, koja je imala najbolju tradiciju i školu upotrebe banjskih mesta i mineralnih voda. Tu praksu nastavljaju i Karađorđevići, a krajem 19. veka analize mineralnih voda radio je dr Simo Lozanić, profesor u Velikoj školi u Beogradu. Geološke podatke o nastanku i ležištu mineralnih voda obavlja i geolog Jovan Žujović. Zdravstveno zakonodavstvo Kneževine i Kraljevine Srbije tretira banje i mineralne vode kao jedno od mesta za lečenje.

„Kako treba koristiti prirodne faktore? Mi to danas činimo kroz SPA centre i velnes programe, a to su programi gde se uz pomoć najstručnijeg medicinskog kadra koriste prirodni faktori, uključujući i način unošenja hrane, vode, fizičko vežbanje", objašnjava dr Tomislav Jovanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Širom sveta danas se otvaraju SPA centri i promovišu velnes programi koji su u službi očuvanja zdravlja. To su programi prilagođeni mogućnostima i potrebama 21. veka, ali im je koren još u banjskim i klimatskim lečilištima 19. veka.