Audio-vizuelni arhiv SANU

Radoslav Zelenović, upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU, govorio je o tom projektu za Internet portal RTS-a.

Svesna kritičnog stanja u kome se nalazi srpska kulturna baština, Srpska akademija nauka i umetnosti je pokrenula inicijativu za osnivanje Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. U čemu se prepoznaje njihova primarna funkcija?

‒ Pre svega treba imati u vidu Arhiv SANU, Biblioteku SANU, Umetničku zbirku SANU, kao i dragoceni Arhiv SPC u Sremskim Karlovcima koji su na staranju i kojima upravlja Srpska akademija nauka i umetnosti. Time bi Audio-vizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU postali jedno čvorište u kome bi se na standardizovan način objedinila ta kulturna baština.

Na koji način tehnološki, društveni i kulturni činioci utiču na izbor sadržaja i dostupnost digitalizovanih oblika kulturnih dobara korisnicima?

‒ Kulturna, umetnička i naučna baština predstavlja osnovu identiteta svake nacije. Na osnovu baštine prepoznajemo i stvaramo sliku o jednoj kulturi. Napravićemo digitalnu kartu Srpske akademije nauka i umetnosti. Pomislite na 1.400 akademika i njihove naučne radove, zatim na sve što je napisano o toj instituciji od njenog postanka. Uz legat Vuka Karadžića, tu su i drugi legati znamenitih ličnosti nauke i umetnosti, kao i „Novine serbskeˮ, koje su zapravo lična karta 19. veka. Jedan od programa je sabiranje kompletne umetničke kolekcije SANU, zaostavština fotografija i snimaka Riste Marjanovića i dr. To su neki programi na kojima ćemo raditi početkom iduće godine.

Nadogradnja ovog posla podrazumeva saradnju sa svim naučnim i kulturnim institucijama u zemlji i umrežavanje ‒ da svi koji su zainteresovani prilože građu koja ima status kulturnog dobra na čuvanje u okviru Audio-vizuelnog arhiva SANU i da sve bude objedinjeno pod istim krovom. Ono što se čuva treba da se čuva na više mesta ‒ to je zlatno arhivističko pravilo.

Koji su problemi i ograničenja digitalizacije kulturnog nasleđa?

‒ Ne možemo da kažemo da digitalizacija u poslednjih dvadesetak godina nije rađena ‒ negde je to bilo uspešno, negde je obavljeno pod neprihvatljivim standardima. Kod nas još ne postoji pravni okvir, ali najvažnije je da se uspostave standardi kako se nešto digitalizuje.
S tim u vezi, Srpska akademija nauka i umetnosti je 19. oktobra 2017. organizovala naučni skup pod nazivom „Pravni aspekti digitalizacije kulturne baštine".

Čuvanje u elektronskoj formi nameće pitanje sredstava za dugoročno održavanje elektronskih baza, rešavanje problema zastarelosti i uvođenje novih tehnologija.

‒ Budućnost zaštite kulturnog nasleđa kroz digitalizaciju zvuči kao čarobna reč koja treba da nam reši mnoge probleme, da nam pomogne da spasemo postojeću građu od zaborava koju ćemo predati novim generacijama na čuvanje. Ipak, digitalizacija ne može da reši sve probleme... Iskustvo koje sam doneo u Audio-vizuelni arhiv SANU iz Jugoslovenske kinoteke, gde je 2009. godine otvoren prvi Centar za digitalizaciju, govori o tome da digitalizaciju treba posmatrati kao vitalni proces u cilju zaštite dokumenata i njihove dostupnosti stručnoj i široj javnosti na korišćenje, ali ne smemo da zaboravimo da je digitalizacija jedna relativno pouzdana stvar, pre svega zato što ne postoje opipljivi dokazi koliko taj digitalni zapis traje.