Bezbednost na internetu ‒ u središtu pažnje

Briga o bezbednosti na svetskoj mreži trebalo bi da krene od pojedinca ‒ korisnika umrežene tehnologije, čulo se na panel-diskusiji „Problemi i rešenja internet bezbednosti".

„Samo puna i stalna svest o mogućim sajber opasnostima i postojećim merama preventivne zaštite ili rešenjima za efikasno otklanjanje posledica, može da predupredi ili barem smanji te opasnosti" ‒ rekla je dr Tamara Vučenović, urednica i voditeljka emisije „Digitalne ikone" Radio Beograda 2.

Branko Stamenković, posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, iz Posebnog tužilaštva za VTK u Beogradu, naveo je nekoliko primera „fišinga", i sličnih onlajn prevara poput „nigerijske šeme" i „nagradnih igara" na socijalnim mrežama.

„Neprestano me zapanjuje maštovitost i inventivnost izvršilaca da organizaciono, tehnički i grafički podrže svoju prevaru. Zabrinjava me to što uprkos neprestanoj akciji državnih institucija i privatnog sektora da se podigne svest građana o bezbednosti na internetu ‒ broj prevara se ne smanjuje".

Pouzdanost sistema DNS u Srbiji, o čemu brine RNIDS, obezbeđuje da nacionalni internet domeni .RS i .SRB besprekorno funkcionišu.

„RNIDS je trenutno jedini nacionalni internet registar u svetu koji ima tri nivoa zaštite domena za svoje korisnike, a kako bi ovaj sistem mogao da odgovori na sve izazove, sistem zaštite DNSSEC za nacionalne internet domene uvešćemo, nadamo se, do kraja ove godine", rekao je Žarko Kecić, v. d. direktora RNIDS-a.

Sistem DNSSEC (DNS Security Extensions) jeste jedan od načina da se poveća bezbednost korisnika svetske mreže. To je sistem sigurnosnih standarda koji omogućava proveru integriteta podataka u Sistemu naziva domena (DNS ‒ Domain Name System), na kom je zasnovana globalna struktura interneta. O uvođenju tog sistema i njegovoj primeni u veb-okruženju u Rusiji, govorio je Aleksandar Venedjuhin, istraživač iz Tehničkog centra za internet (Technical Center of Internet - TCI).

Prema rečima Aleksandara Pavlovića, sistem-inženjera kompanije „Koming", zbog nedovoljno znanja o opasnostima koje mogu da se sakriju u običnom mejlu ‒ 43% kompanija nikada se ne oporavi od gubitka podataka i ne nastavi poslovanje posle napada malicioznog softvera. On je tom prilikom govorio o iskustvu prevazilaženja problema prouzrokovanih malicioznim softverom „kripto-lokerom".

Bolja povezanost državnih organa i privatnog sektora, dodatno obrazovanje korisnika interneta i čuvanje višestrukih kopija podataka izvan servera firme, na fizički udaljenim mestima i/ili na ʼklauduʼ mogli bi da doprinesu njihovoj bezbednosti, neki su od zaključaka okruglog stola „Problemi i rešenja internet bezbednosti".