Da li istorija muzike ima budućnost?

Tokom tri dana trajanja međunarodne konferencije „Budućnost istorije muzike“, koja se od 28. do 30. septembra održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, naučnici iz 20 zemalja pokušaće da daju odgovor(e) na pitanje postavljeno u naslovu. Konferenciju organizuju Muzikološki institut SANU i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU.

Na današnjem svečanom otvaranju konferencije u Svečanoj sali SANU, govorili su predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, kompozitor i dopisni član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti Svetislav Božić, kao i direktorka Muzikološkog instituta dr Katarina Tomašević.

Usledio je seminar koji je idejno pokrenuo prof. emeritus Džim Semson (Rojal Holovej, Univerzitet u Londonu). Njegovom pozivu odazvali su se istaknuti svetski muzikolozi, koji su u Beogradu promišljali i diskutovali o budućnosti istorije muzike. Govorili su: Ketrin Elis i Marina Frolova-Voker (Univerzitet u Kembridžu), Rajnhard Štrom (Univerzitet u Oksfordu), Martin Leser (Univerzitet u Grajfsvaldu) i Ketrin Batler Skofild (Kraljevski koledž, Univerzitet u Londonu).

Tokom preostala dva dana, konferencija će se odvijati u 18 programski koncipiranih paralelnih sesija i panela.

Brojni filozofi i teoretičari postmodernizma pre više decenija postavili su hipotezu o kraju istorije i istorizma; međutim, istorija sama, kao i srodne discipline, opstaju do današnjih dana, otkrivajući usput nove izvore, šireći opseg istraživanja i umnožavajući interpretativne pristupe. Premda su se u okviru muzikologije iskristalisale različite struje i discipline, naročito tokom poslednjih decenija, te (često radikalne) promene nisu se u dovoljnoj meri odrazile na pisanje istorija muzika. Osnovni izazov sa kojim se danas suočavaju istoričari muzike krije se u odgovoru na pitanje: kako se prilagoditi konstantno promenljivoj društvenoj realnosti i novim modelima kritičkog mišljenja?

Organizatori skupa postavili su pred učesnike izazov da promisle o novim, još nenapisanim, istorijama muzike. U idealnim okolnostima, takve buduće istorije prevazišle bi evropocentrični pogled na svet i obuhvatile narode i kulture koji su dosad ostajali izvan glavne struje; raskrstile bi sa praksom pisanja nacionalnih istorija muzike, utemeljenom još u devetnaestom veku; dale bi podjednak značaj stvaralaštvu i izvođenju; najzad, ne bi se bavile isključivo „velikim" delima i autorima, već „malim" istorijama, koje proishode iz svakodnevnih praksi i iskustava.

Priredio: Branislav Jarić

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.