Jagma za izvorištima

Ali osim problema sa količinom vode, još je teže izboriti se sa odgovarajućim kvalitetom vode za piće. U svetu se malo novca izdvaja za vodovodnu i kanalizacionu strukturu iako je očuvanje vode preduslov daljeg razvoja. U pojedine vodovode u Srbiji decenijama se nije ulagalo, a u instalacijama dotrajalih vodovoda nakupljaju se i štetne materije koje onda dospevaju i u vodu za piće.

Voda sa česme nema cenu 

Ima dosta vodovoda u svetu koji ne mogu da obezbede odgovarajući kvalitet vode za piće. Dilema da li obezbediti samo tehničku vodu za masovnu upotrebu ili i pijaću vodu za sve potrošače javlja se još jedino na mestima gde je moguće obezbediti kvalitetnu vodu. Kod nas se u najlošije vodovodske vode ubrajaju one u Vojvodini, posebno u Zrenjaninu i Kikindi, jer sadrže veći procenat štetnih materija od maksimalno dozvoljenih vrednosti. Poseban problem su organske materije koje u kontaktu sa hlorom, obaveznim zbog dezinfekcije vode, stvaraju trihalometane ‒ kancerogena jedinjenja.

„Alternativa vodovodskoj vodi su flaširane vode", objašnjava Milena Zlokolica Mandić iz Geološkog instituta Srbije.

To je posebno važno u sredinama gde nije moguće dobiti vodu dobrog kvaliteta preko sistema javnog vodosnabdevanja. Kod nas je to slučaj u nekim delovima Vojvodine, zapadne Srbije, Šumadije, itd.

„Te flaširane vode koje se javljaju na našem tržištu su različitog kvaliteta i dele se u dve osnovne grupe: mineralne odnosno ugljokisele vode i oligomineralne, malomineralne ili izvorske vode", kaže Mandićeva.

Razlika između izvorske i mineralne vode je u ukupnoj mineralizaciji. Ukoliko se vratimo 30 godina unazad, flaširala se samo mineralna voda, ali ne i obična, izvorska voda.

„Ko je pomislio da može i obična voda da se prodaje. Niko to od nas nije očekivao, a evo kako je to brzo došlo", kaže hidrogeolog Svetislav Stanković.

Podzemne vode su najznačajniji resurs za snabdevanje stanovništva kvalitetnom vodom. Površinske vode, uključujući i akumulacije za snabdevanje pijaćom vodom, ranjivije su i podložnije zagađenjima.

Velike kompanije u kakve se ubrajaju i „Nestle", „Danone" i „Koka-Kola" investiraju u eksploataciju izvorskih voda jer je to izuzetno profitabilan posao.

„Velike kompanije ulažu u vodu, jer su svesne da je voda resurs budućnosti", zaključuje hidrogeolog Branislav Božović.

Ali alternativni vid vodosnabdevanja kroz flaširanu vodu doneo je svetu nove glavobolje. Plastične boce zagađuju životnu sredinu, a sav otpad pre ili kasnije utiče i na kvalitet celokupne vode za piće.

Voda pripada svima 

Pitanje koje se nameće je: može li voda da bude tretirana samo kao ekonomska kategorija kada ima i ekološku, socijalnu i zdravstvenu dimenziju?

„Ne mogu se vodovodi privatizovati i to je savremeni svet koji je to probao shvatio. Sada se orijentisao na drugi način i sa privatnim sektorom ima partnerski odnos", kaže Božović.
Neke istočnoevropske zemlje su privatizovale svoje vodovode, a onda su izgubile i kontrolu nad njima. Pojedine su čak ponovo otkupljivale imovinu koju su prodale da bi ponovo mogle da „gazduju" pijaćom vodom.

„Država mora da upravlja svojim resursima, svojim potencijalima. Voda je izraz potrebe i dostojanstva čoveka, ona mora biti dostupna svakome", smatra Božović.

Dostupnost čiste vode ima izuzetan značaj za ljudsko zdravlje. U organizmu odrasle osobe voda čini 60 do 70 odsto telesne mase, od čega je 50 odsto unutarćelijska voda, 15 odsto vanćelijska i pet odsto vode je u krvnoj plazmi. Naša dnevna potreba za pijaćom vodom je oko dva litra. Voda je u organizmu značajna za rastvaranje hrane i otpadnih materija, regulisanje osmotskog pritiska, za metabolizam većine materija, regulaciju telesne temperature i drugo.

Zdravstvena ispravnost vode ocenjuje se na osnovu prisustva hemijskih supstanci u koncentracijama koje mogu negativno da utiču na zdravlje, a pre svega na osnovu mikrobioloških ispitivanja jer se preko vode mogu preneti bakterije, virusi i paraziti, što može da dovede i do epidemija.

Više od milijardu ljudi danas nema ispravnu vodu za piće i pije vodu koja nosi rizik od bolesti i smrti. U nehigijenskim uslovima živi 2,6 milijardi ljudi. Svakih osam sekundi jedno dete u svetu umre od bolesti koja se prenese preko vode. Čak i u Evropi sto dvadeset miliona ljudi nema zdravstveno bezbednu vodu za piće, kao ni higijenske toalete. Zbog mikrobiološki neispravne vode za piće svake godine u Evropi od crevnih i stomačnih infekcija, uključujući hepatitis A, oboli trideset miliona ljudi, a 13.000 dece ispod 14 godina, uključujući i Zakavkazje i centralnu Aziju, umire.

„Voda je opštenarodno dobro, resurs koji niko ne može da svojata, to je državno dobro", kaže Svetislav Stanković.

Zagađenja životne sredine dovode do toga da se narušava ekosistem koji je bio i prirodni prečistač voda. Zdrava i nezagađena sredina je u funkciji očuvanja vodnih resursa. Zato svako individualno pravo na vodu mora da bude u skladu sa potrebama sadašnjih i budućih generacija. Dalji razvoj čovečanstva zavisi od prirodnih resursa u koje se ubrajaju i voda i klima, što znači da je direktno uslovljen kvalitetom životne sredine.