Pametna užina za pamet

Dugačak je roditeljski spisak.... Ipak dr Tijana Antin Pavlović, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije kaže da je jedino važno da se obezbedi dobar i zdrav obrok deci, posebno doručak i da se spakuje "pametna" užina.

Dobar obrok na početku dana deci pruža energiju zahvaljujući kojoj će lakše savladati sve školske obaveze. U detinjstvu se stiču navike u ishrani i razvija ljubav prema određenim namirnicama. Zato treba posvetiti veliku pažnju navikama u ishrani, jer one često ostaju za ceo život, objašnjava naša sagovornica. Tu je reč o šećeru, soli, masnoćama, malim nijansama ukusa, broju obroka, brzini kojom jedemo obrok ili psihološkom značenju jela ( kao nagrada ili duševna potpora).

Osnovni sastojci zdravog doručka i ishrane tokom dana su: integralne žitarice, visoka zastupljenost voća i povrća, koštunjavo voće poput badema, lešnika, oraha , sveže ceđeni prirodni sokovi i obilje sveže, kvalitetne vode.  Treba jesti što je manje moguće industrijski prerađene i rafinisane hrane.  Danas, nažalost uobičajena užina kao što su razne grickalice, gazirani sokovi, keks ili pica su "mrtva " hrana i nisko-oktansko gorivo za mlad organizam, koja iscrpljuje mentalnu i fizički energiju , utiče na raspoloženje i remeti bistrinu uma.

Deca su vrlo osetljiva na šećer - stvara se velika količina adrenalina koji povećava puls i krvni pritisak, pojačava se unutrašnji nemir i razdražljivost, smanji sposobnost koncentracije i oteža učenje - iznosi naučne dokaze dr Tijana Antin Pavlović.

Optimalni unos mikrohranljivih supstanci je važan preduslov za pravilan mentalni i telesni razvoj dece i mladih. Za učenje je potrebna inteligencija, motivacija i koncentracija. Na sve ovo mnogo može uticati način ishrane tokom detinjstva. Pored vitamin B comlexa , vitamina C i minerala, posebno kalcijuma, magnezijuma,cinka , joda, potrebna je dobra snabdevenost Omega 3 nezasićenim masnim kiselinama . One su esencijalne komponente u ćelijskoj memebrani neurona, učestvuju u regulaciji aktivnosti neurotransmitera - sinteze, razgradnje i vezivanja za receptore, deluju anti-inflamatorno, povećavaju faktor rasta neurona (BDNF) i na taj način utiču na neuroplastičnost.

Malo ili gotovo ni malo ih ne unosimo svakodnevnom ishranom, pogotvo deca, riba i hladno ceđena ulja od lana, oraha ili repice su retko zastupljena na trpezi prosečne srpske porodice. Ranije su deca dobijala riblje ulje u bogato omega 3 masnim kiselima, i jasam ih  dobijala kao dete svakodnevno u vrtiću u vidu malih crvenih kuglica, priseća se dr Tijana Antin Pavlović, nastavljajući svoju naučnu i korisnu priču. Ne znam zašto je ovo izašlo iz prakse , zato bi roditelji svojoj deci kao obaveznu suplementaciju trebalo dodati Omega 3. Nedostatak Omega 3 masnih kiselina je veoma čest nalaz kod poremećaja pažnje i/Ili hiperaktivnosti ( ADHD) . Ovaj problem se nažalost najčešče detektuje kada dete uđe u školske klupe , a karakteriše ga hiperaktivnost, slaba pažnja i koncentracija, nemir, implusivnost.

Posledica toga je otežano savladavanje predviđenog školskog gradiva: zbog teškoća koncentracije, "brzopletosti" I pogrešnog zaključivanja imaju i sledstveno slab uspeh u školi. Nisu disciplinovani i nemaju uobičajenu socijalnu distancu, pa od strane učitelja ili nastavnika bivaju shvaćena kao bezobrazna, lenja, nevaspitana. Mnogobrojna istraživanja su dokazala da Omega 3 suplementacija posebno u kombinaciji sa cinkom i gama linoleinskom kiselinom koju sadrži Ulje žutog noćurka poboljšava ponašanje I simptomatologiju kod ADHD.

U kliničkoj praksi danas srećem izuzetno veliki broj dece sa deficitom vitamina D , što je vrlo zabrinjavajuće jer on ne samo da utiče na formiranje zdravih kostiju i zuba, razvoj štitaste žlezde, imunitet, on je važan neurohormon jer utiče na razvoj centralnog nervnog sistema , rast i grananje neurona i formiranje sinapsi - kaže dr Tijana Antin Pavlović, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije. Njegov deficit se povezuje sa mnogobrojnim psijihatrijskim stanjima posebno neurorazvojne etiologije - spektar autističnih poremećaja i šizofrenija sa ranim početkom. Kod spektra autističnih poremečaja nizak nivo vitamina D je čest metabolički biomarker, a jedno "svežije "istraživanje je pokazalo da suplementacija vitaminom D smanjuje simptome autizma. Rezultati kliničkog istraživanja sprovedenog u Australiji 2011. godine pokazala su da je insuficijencija vitamina D u trudnoći povezana sa povećanom stopom govorno jezičkih poremećaja kod dece.

Pravilan izbor namirnica i raznovrsrna ishrana su najvažniji izvor vitamina i mikrohranljivih supstanci. Ali, naša se ishrana veoma promenila u poslednih 70 godina. Iako nam na raspolaganju stoji dovoljan broj zdravih namirnica, često dajemo prednost pogrešnim namirnicama.

Tipična ishrana savremenog čoveka sadrži meso, mesne prerađevine, punomasno mleko, belo brašno, proste šećere i drugu industrijski prerađenu hranu. Deca brzo rastu i njihova potreba za hranljivim supstancama je velika, a takva ishrana može da dovede do nedostatka različitih hranljivih supstanci. Kod dece i mladih je nedostatak hranljivih supstanci mnogo češća pojava nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi. Njihov način ishrane ne daje dovoljno gvožđa, cinka, kalcijuma, B vitamina, vitamina C, Omega 3 . Multivitaminski i multimineralni suplementi su dopuna uz zdrave životne namirnice i način ishrane.

Doprinos roditelja da se obezbedi dovoljan unos mikrohranljivih supstanci mogao bi biti i u tome da im ponude izbalansiran suplement mikrohranljivih supstanci ali i svakako da se prvo potrude da naprave pametnu užinu.

Kao specijalista dečje i adolescentne psihijatrije, dr Tijana Antin Pavlović dodaje da osim kvalitetnih obroka deci bi trebalo da obezbedimo i kvalitetno provođenje vremena. Zrelost za školu kod deteta ne dolazi sama od sebe, to je kombinacija različitih faktora, od kojih je najvažniji uticaj porodice, stav roditelja i komunikacija s detetom. Za uspeh u školi ključna je motivacija, koja proizilazi iz detetove radoznalosti, potrebe za otkrivanjem novog i potrebe za istraživanjem.

Motivaciju treba podsticati nagradama i pohvalama, a kritika treba da bude konstruktivna, jasna i razumljiva i konkretno vezana za situaciju ili događaj. Treba kritikovati određeno ponašanje, a ne osobine deteta koje ono ne može da promeni..

Provodite što više kvalitetnog vremena sa Vašom decom , posvetite im se uz smeh, porodične priče, boravak u prirodi... Najvažnija uloga roditelja je da u detetu razvije osećanje lične vrednosti - "Ja sam vredna osoba" , jer se tako razvija osećaj sigurnosti i samopouzdanje što je esencijalno za mentalno zdravlje. To su najvredniji pokloni koje roditelji mogu podariti svojoj deci, savet je naše sagovornice.