Sto najneobičnijih i najugroženijih ptica na svetu

Naučnici Zoološkog društva Londona i Univerziteta Jejl ocenili su 9.993 ptičjih vrsta prema evolucionim razlikama i riziku od globalnog izumiranja kako bi napravili listu od stotinu evoluciono različitih i globalno ugroženih vrsta.

Na vrhu liste je retki, divovski ibis (Thaumatibis gigantean) ‒ najveći ibis na svetu, težak 4,2 kg i viši od jednog metra. S obzirom na to da u divljini ima tek oko 230 parova ‒ njegov opstanak je ozbiljno ugrožen. Gubitak staništa, ljudski faktor i lov smanjili su broj tih ptica do ekstremno niskog, sve manje populacije su koncentrisane u Kambodži.

Četvrti na listi je kakapo (Strigops habroptila), noćni papagaj. Zbog istorijskog odsustva predatora na novozelandskom staništu, vremenom je prestao da leti. Lov, dovođenje predatora, raščišćavanje šuma i degradacija staništa izazvali su katastrofalan pad broja jedinki. Posvećeni napori konzervatora su povećali populaciju na 125 primeraka.

Trideset četvrti na listi je golub sa zubastim kljunom (Didunculus strigirostris), takođe poznat kao mali dodo. Nalazi se na ostrvu Samoa, međutim, konzervatori upozoravaju da je potrebno preduzeti hitne mere kako tu vrstu ne bi stigla sudbina dodoa, njenog najbližeg rođaka. Procenjuje se da je na svetu preživelo manje od 250 odraslih primeraka. Gubitak šumskog staništa i cikloni, lov i invazivne vrste ‒ najveća su opasnost za malog dodoa.

U Evropi je moguće naći samo tri vrste ptica sa navedene liste ugroženih. Jedna od njih je egipatski lešinar (Neophron percnopterus) koji zauzima 30. mesto, boravi u južnim delovima Balkana, Ukrajini, Grčkoj i Turskoj. Trovanje, krivolov, strujni udari i ljudski faktor najveće su pretnje za opstanak te ptice.

Egzotične ptice koje su na granici nestajanja moguće je naći u 170 zemlja sveta. Na listi se nalaze 22 od 29 postojećih redova ptica, od čega 18 procenata čine vrapčarke. Dvanaest od stotinu vrsta ptica su močvarice, jedanaest pripada familiji grabljivica, dok je osam iz familije golupčarki.

Polovini ptica koje zauzimaju najvažnija mesta na listi pruža se vrlo malo ili nimalo pažnje konzervatora, upozoreno je u studiji „Distribucija i konzervacija različitih ptica sveta" koja je objavljena u časopisu „Karent bajolodži".

Karli Voterman, menadžer programa iz Zoološkog društva u Londonu kaže: „Mi kukamo nad izumrlim dodoom, ali ukoliko ne budemo delovali, preti nam gubitak jednog od njegovih najbližih rođaka, goluba sa zubastim kljunom, ili malog dodoa, i mnogih drugih izuzetnih ptica. Objavljivanje liste nam omogućava da napravimo prioritete u našim konzervatorskim naporima. Te jedinstvene ptice ilustruju neverovatan diverzitet koji postoji u našoj prirodi."

Endemične vrste u nekim zemljama čine 64 procenta liste najneobičnijih i najugroženijih ptica na svetu, što znači da se ne mogu naći na drugom mestu. U Indiji je koncentrisan najveći broj vrsta sa liste ‒ njih četrnaest, dok se na Filipinima nalazi najveći broj endemičnih vrsta - njih devet.