Koje bolesti ćemo lečiti „popravljanjemˮ genoma

Koje oblasti će po Vašem mišljenju prve imati koristi od tehnologije popravljanja genoma?

‒ Mislim da će od tehnologije editovanja genoma najviše koristi imati biotehnologija, kao i proizvodnja hrane, i verujem da ćemo rezultate videti već u narednih pet godina.
U medicini, moći ćemo da se pozabavimo bolestima krvi ‒ srpastom anemijom, talasemijom, to su bolesti zasnovane na greškama u jednom genu. Osim toga, imamo dovoljno iskustva sa transplantacijom koštane srži i mislim da ćemo u toj oblasti napraviti proboj za stotine hiljada pacijenata u narednih deset godina.

Da li vidite neke opasnosti od upotrebe tehnologije editovanja genoma?

‒ Jedina prava opasnost je da ljudi ne razumeju šta mi to zapravo radimo, i zbog toga moramo stalno govoriti o tome i podučavati ih. Sama tehnologija, ukoliko je koristimo razumno, ne može naneti nikakvu štetu. Mogao bih je uporediti sa nuklearnom energijom ‒ ako bi se desila greška, imala bi strašne posledice, ali i dalje koristimo nuklearne tehnologije.

Nedostaju zakoni kojima bi se uredila primena te tehnologije. Kakve su posledice toga?

‒ Nemamo odgovarajuću regulativu jer je tehnologija editovanja genoma nova. Naučnici već jako dobro poznaju tu oblast, i znaju šta može doneti korist a šta ne... Međutim, na nivou Evropske unije još nismo postigli potpunu usaglašenost, a slično je i u Sjedinjenim Američkim Državama. Nedostatak zakona dovodi do toga da nemamo dovoljno sredstava uloženih u razvoj te oblasti. Kompanije ne žele da ulažu novac ukoliko ne znaju da će im se investicija isplatiti u nekom razumnom roku, a bez takvih investicija nauka ne može da napreduje.