„Opšta teorija žirafaˮ ‒ borba protiv lažnih vrednosti

30705159 „Opšta teorija žirafa,ˮ dr Milan Ćirković

Ćirković u ovoj knjizi najmanje govori o naučnim otkrićima, modelima ili teorijama, a mnogo više o samim procesima naučnog mišljenja, o metodama pomoću kojih se danas traga za boljim razumevanjem sveta oko nas. Kroz raznolik i mozaičan stil, ogledi se ponajviše bave naučnom avanturom i odnosom nauke prema svetovima filozofije i umetnosti. Reč je o zbirci sabranih tekstova objavljenih u različitim medijima u periodu između 2008. i 2015. godine.

Uprkos naslovu, knjiga se ne bavi žirafama poput zoološkog priručnika za istraživanje te životinjske vrste. Pomalo neobičnog naziva, ona otkriva autorovu nedoumicu: da li savremena nauka, koja je otkrila Higsov bozon i omogućila let čoveka na Mesec, može da nam odgovori na pitanje ‒ znaju li žirafe da plivaju.

„Treba da razumemo da izraz teorija, koji se često koristi u nekom negativnom kontekstu, uopšte nije nimalo negativan. Bio sam impresioniran slikom Salvadora Dalija koja je na koricama knjige. Fasciniralo me je to što je slika, zapravo, mala u prirodnoj veličini. Zoologija je relativno mala oblast nauke, baš kao i ta slika, ali mi tu možemo naći interesantne probleme, npr. da li je žirafa dobar plivač. Poslednjih godina često sam svedok promena u načinu na koji naučnici razumeju proces evolucije. Iz takve perspektive ne mogu u potpunosti da se složim sa pomalo zastarelim predstavljanjem lamarkizma u prvom eseju kojim dominiraju žirafe i evolucija. Lamarkizam je prevaziđen konceptˮ ‒ otkriva autor.

Nismo savremenici vremena u kojem živimo

Na nedavno održanoj promociji knjige u Rimskoj sali Biblioteke grada Beograda, o knjizi izdavačke kuće „Heliks" govorili su i prof. dr Zoran Živković i dr Mladen Jakovljević, te se umesto klasičnog prikaza knjige među prisutnima razvila i diskusija o tome da li zaista živimo u 21. veku.

Ipak, suštinsko pitanje koje je, možemo reći, obeležilo promociju, jeste kako to da u moru dostupnog znanja svetom vlada potpuno neznanje. Tim paradoksom bavio se prof. Živković, pokušavši da odgonetne zašto bi ovu knjigu trebalo da pročitaju mladi koji se danas smatraju „klik-strim generacijom", tj. milenijalci.

 „Trebalo bi da je pročitaju zato što će biti obavešteniji, zato što će više znati, jer će mnoge nedoumice koje mogu da imaju (uglavnom ih nemaju jer ne razmišljaju o tome) biti razjašnjene. To je knjiga mudrosti, duhovita knjiga. Živimo, a nismo savremenici vremena u kojem živimo. Ova knjiga će nas učiniti savremenicima tog vremena", kaže profesor, sa idejom da je „znamenje 21. veka mobilni telefon".

Autor ističe da je glavni problem današnjice preskakanje prosvetiteljstva, te da su pseudonauke i magijski način razmišljanja opasni.

30705146 Promociji knjige u Rimskoj sali Biblioteke grada Beograda

Kultura kao osnova razumevanja nauke

Knjiga je tematski podeljena u tri segmenta: strategije nauke, strategije umetnosti i doba katastrofa. Prvi se bavi poglavljima među kojima su Kontekst u kontekstu, Neptun protiv Velikana, Dole objektivnost, Daždevnjačka uteha. Drugi segment objašnjava Zodijak: šta nas serijski ubica može naučiti o epistemologiji ili Morelovo okrutno čudo, dok treći intrigira esejom Smak sveta se desio juče. Revoltiran laičkim ekspertima koji promovišu lažne vrednosti, dr Ćirković se usmerio na predrasude „zdravorazumskog dogmatizma". Prema rečima profesora Živkovića, početkom sledeće godine izdavačka kuća Univerziteta Oksford (Oxford University Press) objaviće Ćirkovićevu završnu knjigu o jednoj od kapitalnih nedoumica vremena u kojem živimo ‒ jesmo li sami u kosmosu, pod naslovom „Velika tišina". Knjiga će biti objavljena na engleskom jeziku, dok na srpskom još uvek ne postoji.