Optimizam ‒ recept za mentalno i fizičko zdravlje

Istraživanja pokazuju da optimisti u manjoj meri obolevaju od infektivnih bolesti, da imaju bolje navike održavanja zdravlja, da duže žive nego pesimisti. Pesimistička objašnjenja životnih događaja rađaju pasivnost i potištenost, dok optimistička daju energiju.

Dugo osporavani, a potom jedan od citiranijih američkih psihologa Martin Selidžmen, predstavnik takozvane pozitivne psihologije, dugogodišnji profesor na Univerzitetu Pensilvanija i predsedavajući Američkog udruženja psihologa ‒ svoj višedecenijski naučni rad je posvetio istraživanju načina za postizanje optimističkog stila objašnjavanja životnih događaja. Najpoznatiji je po definisanju „naučene bespomoćnosti" koja dovodi do pesimizma i depresije a izazvana je realnim životnim iskustvom u kome su subjekti naučili da šta god da urade ‒ nema značaja. To iskustvo ih je naučilo da i ubuduće, u novim situacijama, u kojima bi njihove aktivnosti imale uticaja na ishod događaja, ništa ne pokušavaju jer su naučeni da očekuju da njihove aktivnosti budu uzaludne. Selidžmen „pesimistički stil objašnjavanja" smatra jednim od glavnih uzročnika depresije koja danas ima razmere epidemije.

Međutim, kao što se pesimizam uči, uči se i optimizam. To znači da i najokoreliji pesimisti pomoću kognitivne terapije mogu da nauče „optimistički stil objašnjavanja" koji će dovesti do promene načina razmišljanja a onda, posledično, i do promene aktivnosti i celokupnog životnog toka i zdravlja.

„Naučeni optimizam ne potkopava osećaj za vrednosti niti realistične procene, već omogućava da se bolje upotrebi mudrost stečena životnim pokušajima. Dobrobitima ovako shvaćenog optimizma nema kraja" ‒ tvrdi Selidžmen.

Odgovoru na pitanje ‒ kako na pravi način upotrebiti mudrost stečenu kroz životne pokušaje i postići sreću i zadovoljstvo kroz samoostvarenje i nalaženje smisla ‒ Selidžmen je posvetio svoje knjige za samopomoć: „Optimistično dete", „Naučeni optimizam", „Autentična sreća" i druge.